08:55 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 632
    Pratite nas

    Sa preko 140.000 isporučenih primeraka na tržište Sjedinjenih Država, jugo je bio jedan od najuspešnijih izvoznih proizvoda bivše Jugoslavije.

    U saradnji s „Jugopapirom“, portal Index.hr se priseća prošlih vremena i šta su o tom poduhvatu pisali domaći mediji polovinom osamdesetih godina 20. veka.

    Osim toga, „Auto Svet“ se bavi temom domaćeg i izvoznog modela, kao i relativno negativnim kritikama pristiglim iz Amerike.

    Šta su zamerali u američkom Potrošačkom informatoru našem Jugu?

    O tome kako Jugo osvaja Ameriku napisani su članci i članci. Čak su više pisali stranci nego mi - i uvek pohvalno.

    Da je naš automobil privukao određene kupce, potvrđuju i podaci da se tamo za njega plaća unapred.

    I nakon svega, u februarskom broju (1986.) uglednog američkog Potrošačkog informatora - hladan tuš! Istina je da su nas pohvale pomalo razmazile, ali ova kritika izgleda kao nizak udarac.

    Pre svega, što je zaista neuobičajeno, oni se bave Malkolmom Briklinom, predsednikom kompanije Briklin Industri, čija je potkompanija Jugo Amerika.

    Između ostalog, podsećaju da je on pre desetak godina (polovinom sedamdesetih) uvozio Fiat vozila koja su se tada pokazala - po oceni Potrošačkog informatora - nedovoljno dobra i koje je pratio glas o lošem kvalitetu.

    Zatim je uvozio Fiat 124 Spajder i X1/9, čije su karoserije izrađivali Bertone i Pininfarina, ali ni sa tim nije uspeo. Pošto je tako ocrnjen vodeći čovek Jugo Amerike, list se pozabavio našim automobilom.

    Kolegama u Potrošačkom informatoru se ama baš ništa nije svidelo na Jugu. Kao da su zaboravili da je to ne samo najmanji automobil koji se prodaje u SAD već i najjeftiniji.

    Tako mu zameraju da vozač dok koči ima neki osećaj između tvrdog i mekog - upotrebili su izraz „sunđerast“, iako su morali da priznaju da su kočnice izvrsne.

    Potom su rekli da je spoljni retrovizor namešten dosta unazad pa ga vozači nižeg rasta ne mogu koristiti, što takođe nije tačno.

    Zameraju i kako su namešteni sigurnosni pojasevi, jer smetaju vozačima visokog rasta, a kažu da se pojasevi na zadnjim sedištima teško vezuju. Zatim, da je volan pretežak i da zamara ruke.

    Naše gore list

    Robert Pavlović, koga svi jednostavno zovu Bob, jedan je od potpredsednika Jugo Amerike.

    Prezime otkriva njegovo poreklo. Pradeda mu je davnih dana otišao u SAD tragajući za boljim životom.

    Inače, dugo je u biznisu sa automobilima. Pre nego što ga je angažovala Jugo Amerika, radio je za Ford, potom za Krajsler, a posle toga za Ministarstvo saobraćaja.

    Ovo ministarstvo dobro poznaju svi proizvođači automobila koji ih prodaju u SAD. Jer, ono izdaje stroge propise za vozila i obavlja ništa blaže kontrole.

    Kako sam kaže, tokom svog službovanja u ovom ministarstvu, imao je dosta posla baš na opozivu onih vozila koja na neki način nisu odgovarala strogim američkim normama.

    Prvi put je došao u Zastavu u aprilu 1985. Stigao je kako bi proverio fabriku i da ljudi iz fabrike prouče njega.

    „Tada je sklopljen naš 'brak'“, kaže Robert Bob Pavlović, i dodaje da se u junu iste godine doselio u Kragujevac. Osnovni zadatak mu je kontrola proizvodnje. Zato je zajedno sa ljudima iz Zastave razradio sistem kontrole koji se i danas primenjuje.

    U međuvremenu se mala kolonija Amerikanaca u Kragujevcu povećala na sedmoro, a njom rukovodi Robert Pavlović. Kada smo ga pitali šta misli o pisanju Potrošačkog informatora, nije bio iznenađen. Očigledno je članak već dobro proučio.

    U Zastavi su, inače, zahvaljujući svojim partnerima iz Jugo Amerike, odlično obavešteni o tome šta se o njihovim automobilima piše u SAD.

    „Moje lično iskustvo sa Potrošačkim informatorom je loše“, kaže Robert Pavlović.

    „Tim novinama sam prestao da verujem još dok sam radio u Ministarstvu saobraćaja. Događalo se da oni pišu o određenim vozilima loše, a mi smo ih kao vladina služba ispitivali. Naši se nalazi nisu slagali sa njihovima. Još tada smo ja i moje kolege prestali da im verujemo“.

    „Jedan deo priče odnosio se na gospodina Briklina i na njegovo poreklo. Pitam se, ako je to stvarno nezavisan časopis za kakav se izdaje, koji isključivo vodi računa o proizvodu, zašto je izašao tekst o predsedniku odbora. U istom broju bilo je tekstova i o drugim vozilima, ali u njima nema ni reči o njihovim predsednicima odbora. Razočaran sam ovakvim pisanjem“.

    „Zato ja ne bih prihvatio taj članak kao izuzetno tačan. Neuobičajeno je da se daje komentar na osnovu ispitivanja samo jednog vozila. Mi u Jugo Americi smo posle opširnog ispitivanja 1.600 naših kupaca napisali izveštaj iz koga se vidi da je više od 90 odsto njih veoma zadovoljno svojim automobilom. Sklon sam da više verujem izveštaju koji obuhvata 1.600 automobila nego onom koji se zasniva na ispitivanju samo jednog“.

    Prodaja ne jenjava

    Na pitanje može li članak Potrošačkog savetnika uzdrmati pozicije Juga u Americi, Robert Pavlović nas uverava da to ne dolazi u obzir. Kao dokaz nudi podatak da prodaja nije smanjena.

    Ipak, podsećamo gospodina Pavlovića da su Zastava i Jugo Amerika doneli odluku da na svim vozilima prekontrolišu sigurnosne pojaseve.

    „Uobičajena je praksa da proizvođač objavi opoziv svojih vozila zbog sigurnosnih pojaseva“, kaže Robert Pavlović.

    „Evo, svi misle da su automobili proizvedeni u Japanu izuzetnog kvaliteta, a i njima se događaju ovakve stvari. U najnovijem broju Automobil Njuza objavljeno je da će Tojota naknadno kontrolisati sigurnosne pojaseve na 230.000 svojih automobila“.

    „Kao što se vidi, niko nije sto posto siguran. Jednostavno, u proizvodnji rade ljudi, a oni nisu savršeni. Uz to, većina kupaca smatra da je normalno da kompanija koja im je prodala auto vodi računa o njihovoj bezbednosti. Kupac je zbog toga zadovoljan, jer misli da je kompanija izuzetno zainteresovana za njegovu bezbednost. To može čak biti i reklama“.

    „Jugo Amerika ima odbor koji za račun kompanije održava kontakte sa kupcima. Treba znati da prava kupaca u Americi štite mnoge organizacije, a tu su i advokati koji su spremni na sve samo da bi dobro zaradili. Zato i proizvođači imaju svoje organizacije. Takav je i naš odbor. On održava vezu s vlasnicima automobila Jugo i od njih saznaje, na primer, kako su s njim postupali u servisu ili kako ga je primio diler kada mu je prodavao automobil itd“.

    „Samo u januaru (1986.) je u SAD prodato 2.834 primerka. Poređenja radi, recimo da je Alfa Romeo prodao 404, Audi 5.113, Pežo1.036, Reno 350, Mercedes 7.608, Tojota 45.000, a Subaru 16.700 automobila". „Prošle godine je u SAD uvezeno 2.838.000 automobila, od toga 75 posto iz Japana. Ove godine je planirano da Zastava izveze u SAD 60.000 Juga“.

    Nekom čudnom koincidencijom, posle pisanja Potrošačkog informatora, u Kragujevcu je održana promocija najnovijih modela Jugo A. Novinari su mogli da isprobaju Jugo 45 A, Jugo 55 A i pravog „Amerikanca“ - Jugo GV.

    Na poleđini sjajnog prospekta za Jugo, crnom bojom je odštampano: „Kolumbo je otkrio Ameriku, Amerika Jugo A“.

    Jesmo li stvarno proizveli automobil koji osvaja Amerikance?

    Oprema koja je ugrađena u sva tri modela, uključujući tu i onaj koji se izvozi u SAD, manje- više je ista. Razlikuju se jedino u onome što se ugrađuje u GV jer to iziskuju tamošnji propisi.

    Jugo 45 A je dobio šire gume (145 SR 13) umesto dosadašnjih 135 SR 13. Novina je i to što se koriste pneumatici tipa „tjubles" koji nemaju unutrašnju gumu. Ovo je, inače, specifičnost američkog tržišta.

    Mnogo važnija novost je što se karoserija, za sva tri modela, izrađuje od prethodno zaštićenog lima. To znači da će karoserija duže trajati i bolje odolevati koroziji.

    Nije nevažan podatak da uz Jugo američki kupci dobijaju i petogodišnju garanciju da automobil neće korodirati. Raspitivali smo se i svi u Zastavi tvrde da su karoserije, one koje se izvoze i one koje će se prodavati domaćim kupcima, identične.

    Što se tiče modela Jugo 45 A, ostale novine su uglavnom tu da bi se poboljšala udobnost, a i da bi se ulepšao. Tako je ručica menjača „obučena“ u plastičnu navlaku. Zaštitna obloga oko nje više nije od gume, već od veštačke kože. Štitnici od sunca su novog oblika i mogu se okrenuti tako da vas štite od sunca i sa strane.

    Primećuje se još jedan napredak, nijanse koje su upotrebljene u automobilima više odgovaraju boji eksterijera. Uz to, u Zastavi najavljuju da će izbor boja biti bogatiji, naravno zahvaljujući uticaju Amerikanaca.

    Što se voznih osobina tiče, Jugo 45 A je vrlo sličan običnom Jugu 45. Ispod haube mu je motor od 903 kubika i 45 KS koji nije izuzetno živahan, ali je pouzdan i ne troši mnogo goriva.

    Jugo 55 A je pretrpeo daleko veće izmene. To je i normalno kada se zna da se u SAD izvoze ista takva vozila, samo prilagođena tamošnjem tržištu.

    Novina, koja je proistekla iz našeg „posla veka“, kako tepamo izvozu Juga u SAD, je novi sistem paljenja na motoru. Umesto klasičnog, sa platinama, ugrađeno je novo, elektronsko.

    Zahvaljujući ovoj napravi, motor automobila lakše startuje u hladna zimska jutra, a što takođe nije zanemarljivo, ne traži nikakvo održavanje.

    Tu je i modifikovani karburator, novi razvodnik paljenja i kada se sve to sabere, dobija se rezultat: čistiji izduvni gasovi i, u fabrici tvrde, nešto manja potrošnja goriva.

    U svakom slučaju, fabrika garantuje da Jugo 55 A, pri brzini od 90 km/h, troši 5,9 l/100 km. Ovo nismo mogli da proverimo, ali tokom kratke vožnje moglo se zapaziti da motor mirno radi, da je živahan i da se auto dobro drži na putu, da je jednostavan i lak za vožnju.

    Ugrađen je i jači alternator, servo-uređaj za kočenje, a promenjen je, u svim modelima, položaj akumulatora radi bolje zaštite ako dođe do čeonog sudara.

    Jugo 55 A u serijskoj opremi ima i dva svetla za vožnju unazad, komandu kojim se može podešavati jačina kojom su osvetljeni instrumenti, upaljač za cigarete. Treba napomenuti da su sedišta savremeno oblikovana i da na zadnjoj strani imaju džepove za sitnice. U njima se udobnije sedi, ali utisak je da su i dalje previsoka.

    Ugrađen je i veći retrovizor, u kabini i na vratima.

    Sve u svemu, Jugo 55 A po svojim voznim osobinama i opremi može se uporediti sa drugim sličnim malim modelima u Evropi. Ali, ambicije Zastave su mnogo veće kada je u pitanju ovaj automobil.

    Bili smo u mogućnosti i da probamo Jugo GV. I za njega važi ono što i za 55 A, mada smo stekli utisak da je nešto tiši.

    Brojevi na instrumentima označavaju milje, a kada uđete u auto i ostavite otvorena vrata, čuje se zujanje koje opominje da treba da ih zatvorite. Isti zvuk podseća da treba da vežete sigurnosne pojaseve.

    Američki Jugo ima katalizator i još neke sitnice pod haubom. Tu se našao i uređaj za skupljanje benzinskih isparenja, potom je tu i uređaj koji osigurava uvek isti pritisak u karburatoru itd.

    Sve u svemu, automobil se vozi lagano. Dobro drži put, solidno ubrzava i odlično koči. Kada izađete iz njega, ne možete se osloboditi utiska da konačno i mi konja za trku imamo, čak i na američkom tržištu.

    Napisao: Milorad Ljubisavljević (Auto Svet, 1986.)

    Tagovi:
    Amerika, jugo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga