23:23 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    58108
    Pratite nas

    Srpska sela na samrtnoj postelji počela su da povlače očajničke poteze ne bi li preživela – prodaju se. Takva situacija zadesila je selo Brezna kod Gornjeg Milanovca, gde jedan meštanin prodaje centar tog mesta. To je samo jedna kap u moru problema, a rešenja može da pruži samo država.

    Kao i mnoga druga sela u Srbiji, Brezna je samo bleda senka onoga što je nekada bila. To najbolje pokazuje slučaj Milivoja Filipovića, meštanina koji je pre nekoliko godina kupio centar tog sela u nameri da ga sačuva.

    Lepa sela – lepo se prodaju

    Godine prolaze, pa čuvar Doma kulture, mesne zajednice, prodavnice, polovine pošte, dva stana i oko četiri hektara zemlje smatra da dolazi vreme da ga neko nasledi. Zbog toga je rešio da sve to proda.

    „Ovo je nekada bio centar života. U poštu je stizalo na stotine pisama godišnje, a još uvek očuvani stoje sefovi i direktorske fotelje. Ne gledam da zaradim na tome, prodajem po istoj ceni, samo hoću da se uverim da će ovaj simbol sela otići u prave ruke“, rekao je Milivoje za RINU.

    Meštani sela saglasni su sa Milivojem da je na prodaju simbol Brezne, koji ujedno predstavlja i sudbinu srpskog seljaka.

    „Ovo je nekada bio uspešan voćarski kraj, do pre 10 godina ovde je bilo puno ljudi. Imao si s kim i da popričaš i da popiješ rakiju. Toga više nema i ostale su nam samo napuštene građevine kao spomenik da svedoče o tom vremenu“, kazao je Mihajlo Nikolić, meštanin tog sela.

    Meštani je rešio da proda centar sela da bi ga sačuvao

    Odumiranje srpskih sela – prodaju se i na doboš

    Sociolog prof. dr Srđan Šljukić rekao je za Sputnjik da je situacija u Brezni drastičan primer problema odumiranja srpskih sela koji ukazuje na dve stvari – tešku demografsku situaciju u selima i neophodnost delovanja države u rešavanju tog problema.

    Šljukić ističe da migracije iz sela u grad postoje oduvek i da nisu svojstvene samo za našu zemlju, već da se događaju svuda gde su nastupile modernizacija i industrijalizacija. Zbog toga sela trpe ozbiljne demografske posledice – mladi odlaze, pa ostaje samo staro stanovništvo.

    „Stanovništvo jedne zemlje obnavlja se, pre svega, od stanovništva iz seoskih predela. Gradsko stanovništvo ne obnavlja samo sebe, njemu uvek treba dotok stanovnika. Taj dotok ide sa sela. Ako je priraštaj u selu mali, onda je celo društvo u problemu. Stanovništvo se ne reprodukuje i broj stanovnika opada. To je jedan od naših najkrupnijih problema“, napominje Šljukić.

    Iako je Milivojev čin ocenio kao herojski, Šljukić je ukazao na to da individualni poduhvati daju kratkoročno rešenje, te da dugoročno mora da pronađe država.

    „On sam ne može ništa da reši, već država mora da preduzme mere i pokuša da stanovništvo zadrži na selu tako što će da uslove života na selu, koliko god je to moguće, približi onima u gradu. Da na selu možete da nađete posao, imate infrastrukturne projekte koji bi rešavali osnovna pitanja zajedničkog života“, ističe Šljukić.

    On je napravio razliku između seljačke i industrijske poljoprivrede i naglasio da je ključno da se pomogne ovoj prvoj, odnosno ljudima kojima je poljoprivreda način života, a ne biznis.

    selo
    © Sputnik / Foto: Sputnjik
    Prvenstveno pomoći onima kojima je poljoprivreda način života

    Brezna kao opomena

    Agroekonomista i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Prostran predočio je Sputnjiku da su migracije iz Brezne počele pre više od pola veka i podsetio da problem odumiranja sela nije nov, kao i da se SANU tim pitanjem bavi više od 10 godina.

    On je ukazao na to da je studija, na kojoj je radio Nacionalni tim i čija je namena da podstakne preporod sela, završena i da je namera bila da stigne do Narodne skupštine, ali da su taj plan odložili pandemija, izbori, formiranje vlade...

    „Studija daje usmerenja i traži promene Ustava i Zakona. Ona pruža potpuno novi pristup i agrarnog i sociološkog dela i svega onoga što danas čini selo“, predočio je Prostran.

    Prema njegovim rečima, situacija u kojoj se nalazi Brezna nije svojstvena samo za to selo, već i za mnoga širom Srbije, koja su se potpuno ugasila.

    „Brezna opominje sve nas da moramo ozbiljno da se pozabavimo pitanjem preporoda srpskih sela, pre svega ogromnim ulaganjima. Tu nisu u pitanju samo jug, istok i centralni deo Srbije, već i pogranična područja“, ističe Prostran.

    Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Brezni je živelo 153 ljudi. Samo 20 godina pre toga, tamo ih je bilo skoro duplo više, tačnije 287.

    Prema istom popisu, koji nije obuhvatio Kosovo i Metohiju ni Albance s juga Srbije, broj stanovnika naše zemlje iznosio je 7.186.862, što je za 311.139 manje nego 2002. godine.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    poljoprivreda, Srbija, prodaja, selo, sela
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga