22:25 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    48134
    Pratite nas

    Aplikacija traži pristup kameri, fotografijama, mikrofonu, lokaciji, kontaktima... Uslove korišćenja obično uvek prihvatamo, nikada ih detaljno ne pročitamo, a time aplikacijama, odnosno kompanijama, dopuštamo da prikupljaju, koriste i prodaju naše podatke. Tako dobijamo bolju uslugu, ali narušavamo svoju privatnost i za to – nemamo alternativu.

    Kada instaliramo aplikaciju na svoj mobilni telefon, računar ili tablet, moramo da se složimo sa uslovima korišćenja kako bismo je upotrebili. Te uslove mahom ne čitamo i odmah prihvatamo, iako možda sadrže nešto s čim nismo saglasni.

    S druge strane, retko koja aplikacija prvobitno traži da bar prelistamo dokument do kraja, već odmah pruža mogućnosti prihvatanja i odbijanja, s tim što ako odbijemo – ne možemo da je koristimo.

    Smartfon
    © Sputnik / Grigoriй Sыsoev
    Ako ne pristanemo na uslove korišćenja – ne možemo da upotrebljavamo aplikaciju

    Aplikacije i naši podaci

    IT konsultant Vojislav Rodić za Sputnjik predočava da su uslovi korišćenja nepregledne stranice pravnih termina na engleskom, koji čak ni dobrim poznavaocima jezika nisu sasvim jasni, i ističe da su prihvatanjem tih uslova ljudi odavno predali svoju privatnost u tuđe ruke.

    „U jednom tipu telefona je postojala aplikacija koja je pokazivala kada su vam bili uključeni kamera i mikrofon. Dok vam neko priča da sve to može da se uključi bez vašeg znanja, vi klimate glavom i nemate osećaj kako to stvarno izgleda. Onda pogledate spisak datuma i vremena kada su vam bili uključeni mikrofon i kamera i setite se gde ste bili i s kim ste i o čemu razgovarali, pa postanete svesni koliki je stepen nadzora nad onim što mislite da je samo vaše“, ističe Rodić.

    Trgovina modelima ponašanja

    On predočava da ti podaci imaju jasno utvrđenu komercijalnu vrednost i da se stalno preprodaju, pre svega oglašivačima, ali i drugima, kao i da se analiziranjem tih podataka dobija uvid u naše aktivnosti i interesovanja na internetu, pa samim tim i model ponašanja i slika naše ličnosti, a sve uz obrazloženje da je to zarad poboljšanja pružanja usluge.

    „Na primer, koliko često se desilo da vidite komentar na Fejsbuku, rešite da se uključite u diskusiju, otkucate svoje mišljenje, pa se ipak predomislite i obrišete to što ste napisali, ali ne i postavili? I to se čuva. Zamislite šta to znači za onoga koji proučava vaše ponašanje. Kod popunjavanja nekih testova to ne bi bilo ono što ste popunili, već ono čime ste pomislili da popunite, pa ste se predomislili i uzdržali“, napominje Rodić.

    Sajber-bezbednost
    © Foto : Pixabay
    Naši podaci imaju jasno utvrđenu komercijalnu vrednost i stalno se preprodaju

    Zbog tih analiza nam se, između ostalog, na društvenim mrežama pojavljuju reklame proizvoda koje smo maločas pominjali u razgovoru s nekim.

    „Svi mi svakodnevno učestvujemo u velikom ispitivanju javnog mnjenja, čiji rezultati mogu da se posmatraju grupno, po polu, uzrastu, profesiji, obrazovanju, mestu stanovanju ili rada, ali i pojedinačno, jer smo se sami odrekli anonimnosti“, predočava Rodić.

    Unapređivanje kvaliteta usluge

    S druge strane, IT novinar portala „Netokracija“ Marko Crnjanski tvrdi da se podaci najčešće prikupljaju zarad unapređenja pružanja usluga, ali i predočava da se u svakoj polisi privatnosti, koja je obavezna za svaku aplikaciju, navodi da se upotreba korisničkih podataka dozvoljava.

    „Ono što je definitivno prednost je plasiranje unapređenih servisa kroz te aplikacije. To mogu biti servisi za dostavu hrane, navigacija, video igra... Korisnici, prosto, danas zahtevaju i vole da im sadržaj koji će da koriste bude personalizovan. U zavisnosti od aplikacije i analiza podataka kompanije mogu da mnogo lakše razumeju potrebe korisnika, šta oni žele, kako koriste određeni servis i šta pretražuju i rade, kako bi plasirali kvalitetan proizvod“, objašnjava Crnjanski.

    Bezbednost privatnosti

    On kaže da većina kompanija ulaže ogromne napore da podatke zaštiti i da za to garantuje, ali i da nikada ne možemo da budemo potpuno sigurni u to, pogotovo kada su u pitanju manje IT firme, za razliku od „Epla“ i „Gugla“, u koje ima znatno više poverenja.

    „Ne znam konkretno da li je nešto veoma zloupotrebljeno. Jedino bih se vratio na situaciju sa Kembridž analitikom i Fejsbukom, koji je zapravo direktno koristio korisničke podatke ne bi li donekle uticao na izbore u SAD. To je jedan od primera na koji su se korisnici žalili i zbog kojeg su se osetili izmanipulisanim. S druge strane, tačno je da aplikacijama nesvesno dajemo podatke, ali zauzvrat dobijamo neki kvalitet“, napominje Crnjanski.

    Privatni podaci
    © Foto : Pixabay
    Nikada ne možemo da budemo sigurni da su naši podaci potpuno bezbedni
    Alternativa – ne postoji

    Prema njegovim saznanjima, alternative za korišćenje usluga koje aplikacije nude, putem kojih ne bismo morali da delimo podatke – ne postoje.

    „Svi mi moramo da budemo svesni činjenice da živimo u svetu u kom je oko nas veliki broj podataka, bez kojih mi ne bismo znali gde, šta i kako da koristimo, a kamoli neko ko nam plasira servise“, smatra Crnjanski.

    Jedini način na koji možemo da kontrolišemo šta ćemo da podelimo sa aplikacijom je da, nakon što već prihvatimo uslove korišćenja i instaliramo je, u okviru podešavanja same aplikacije podesimo čemu ćemo da joj damo pristup, a čemu ne.

    Podsetimo, nedavno je iz „Gugl prodavnice“ obrisano 16 aplikacija koje su zloupotrebljavale bankovne račune njihovih korisnika, koji su im dobrovoljno dali svoje podatke, uvereni u to da su bezbedni.  

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    zloupotreba, lični podaci, podaci, aplikacija, aplikacije, privatnost
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga