11:36 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 1030
    Pratite nas

    Nedavno sprovedeno istraživanje drevne DNK pružilo je nove informacije o tome ko su bili Vikinzi, gde su pljačkali i trgovali, a s kime su se sve mešali.

    Na temu života Vikinga snimljeno je u novije vreme nekoliko popularnih televizijskih serija, što govori o tome da priče o njima i dalje intrigiraju ljude, bez obzira na to koliko znaju o njihovom pravom istorijskom značaju.

    Naučnici s vremena na vreme podsećaju društvo da ljudi koje nazivamo Vikinzima nisu sebe smatrali jedinstvenom grupom i da su uglavnom dolazili iz Skandinavije. Vikinško doba trajalo je od oko 750 do 1050 godina. U to vreme bilo je nasilnih napada i invazija, odvijala se široka trgovina, a većina ljudi je živela u kućama i bavila se poljoprivredom.

    Genetska raznolikost

    Nedavno sprovedena velika genetska istraživanja drevne DNK uveliko su proširila razumevanje savremenih istoričara i arheologa o Vikinzima, a takođe su nam donela brojna iznenađenja kada je reč o njihovim putovanjima i dirljivim ličnim pričama. Grupa od 90 naučnika, na čelu sa stručnjakom za drevnu DNK sa Univerziteta u Kopenhagenu Eske Vilerslev govorila je za časopis „Nejčer“ o rezultatima analize genoma 443 drevnih ljudi iz Evrope i sa Grenlanda.

    Vikinzi
    © Flickr / gafa kassim
    Naučnici su identifikovali značajnu genetsku raznolikost u drevnim ostacima, što ukazuje na migraciju Južnih Evropljana, pre epohe Vikinga, na području Danske. Ovo pobija sve koncepte skandinavskog genetskog identiteta.

    Na osnovu podataka DNK analize i poređenja sa savremenim čovekom, zaključili su da su drevni ljudi genetski slični današnjim Dancima i Norvežanima, uglavnom kretali prema zapadu, baveći se tamo trgovinom, a ljudi poput Šveđana su uglavnom odlazili na istok. Ovi zaključci se zasnivaju na proučavanju grobova ratnika i trgovaca u Engleskoj, Irskoj, Estoniji i drugim zemljama.

    Međutim, otkrili su da je ovo samo generalna slika. Ponekad su ljudi slični Šveđanima odlazili na zapad, dok su drugi išli na istok.

    Naučnici su takođe identifikovali značajnu genetsku raznolikost u drevnim ostacima, što ukazuje na migraciju Južnih Evropljana, pre epohe Vikinga, na području Danske. Ovo pobija sve koncepte skandinavskog genetskog identiteta. Na primer, najstariji stanovnici Britanije, Pikti, sahranjivani su kao Vikinzi.

    Naučnici su takođe pronašli ljude mešovitog porekla, od Samija do Evropljana. Sami su odgajivači severnih jelena sa azijskim genetskim korenima, koji hiljadama godina žive širom Skandinavije i drugih zemalja. Verovalo se da su se tokom epohe Vikinga sukobili sa Skandinavcima evropskog porekla.

    Sa univerziteta su rekli da su prema opšteprihvaćenom gledištu ove dve grupe bile u neprijateljskom odnosu. Ali istakli su da možda između njih i nije bilo neprijateljskih kontakata, što je dovelo do pojave mešovitog potomstva u plemenima Vikinga.

    Vikinške ekspedicije

    Dejvid Rejh sa Univerziteta Harvard se specijalizuje za izučavanje stanovništva na osnovu drevne DNK. Naučnik je rekao da je ovo istraživanje DNK, u kome on nije učestvovao, postalo jedno od najvećih u istoriji. Prema njegovim rečima, kao rezultat ovog istraživanja, bilo je moguće ne samo identifikovati opšte zakonomernosti, već i doći do vrlo konkretnih otkrića koja pokazuju odnos među ljudima.

    „Na mestu iskopavanja pojavljuju se detaljna pitanja i pronalaze se odgovori o odnosima i vezama među ljudima“, rekao je on.

    Na primer, najraniji dokazi o vikinškim ekspedicijama pronađeni su u estonskom selu Salme, gde su sahranjena dva vikinška broda. Na jednom brodu je pronađeno 7 kostura, a na drugom 34. Tu je pronađeno i oružje, zalihe, psi i ptice grabljivice. Analiza je pokazala da su sahranjeni otprilike 750. godine. Niko ne zna da li je to bio napad, diplomatska misija ili trgovinska ekspedicija, ali izgleda da su svi ti ljudi ubijeni i sahranjeni kao ratnici.

    DNK analiza je pokazala da su četvorica muškaraca bili braća i sestre petog Vikinga, verovatno ne rođena. Jedan od autora članka u časopisu „Nejčer“, arheolog Nil Prajs radi u Švedskoj na Univerzitetu Upsala i autor je nedavno objavljene knjige „Deca jasena i bresta: istorija Vikinga“ (Children of Ash And Elm: A History of the Viking). On je rekao: „Mi smo donekle i sumnjali da su napadali druga područja porodično, ali sada smo se uverili da je to zaista bilo tako.“

    Tagovi:
    poreklo, naučnici, Vikinzi
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga