01:54 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    6229
    Pratite nas

    Skoro sve evropske države, pa i Srbija, u novom talasu korone svakog dana beleže rekorde po broju zaraženih, primetno je ipak da je broj umrlih na dnevnom nivou znatno manji nego u početku epidemije.

    Stručnjaci kažu da je više razloga za ovu povoljniju statistiku, a između ostalog kao bitne faktore ističu nove terapijske metode, kliničko iskustvo, bržu dijagnostiku, ranije javljanje pacijenata ustanovama, ali i to što su novozaraženi velikim delom u mlađoj starosnoj grupi.

    Ipak, oni ističu da se ova statistika vrlo lako može pogoršati za dve-tri nedelje jer smrtnost obično kasni za porastom zaraženih. A i to velikim delom zavisi od nas samih.

    Prema grafikonima sa sajta Svetske zdravstvene organizacije (SZO), primetno je da je u drugom talasu znatno veći broj zaraženih, ali je smrtnost neuporedivo manja nego kada je korona došla u Evropu. Većina evropskih zemalja je sada u drugom talasu, dok je Srbija ušla u treći jer je kod nas drugi, najjači talas bio julu i tada je najviše pacijenata i umiralo.

    U Italiji je, primera radi, prema podacima SZO, najveći broj zaraženih u prvom talasu zabeležen 22. marta - 6.557. Samo šest dana kasnije zabeležen je rekordan broj žrtava 971. Najgori dan po broju zaraženih zabeležen je juče - 15.199, dok je rekord po umiranju u drugom talasu 127 žrtava.

    Španija, koja je upravo prešla milion zaraženih dosad, rekord po dnevnom broju inficiranih oborila je u drugom talasu - 16.509, ali po broju žrtava još 30. marta, kada ih je bilo 888, što je daleko više od najvećeg broja u drugom talasu - 130, koji je registrovan 30. septembra.

    Iako je Francuska dnevno beležila u drugom talasu i više od 32.000 zaraženih, najviše umrlih bilo je 21. oktobra - 261 pacijent, dok je u prvom talasu, sa maksimum od 7.500 zaraženih, dnevno umiralo i više od 2.000 ljudi.

    Srbija takođe beleži rekorde po broju zaraženih. U sredu je registrovano 512 novoobolelih, a danas čak 757, što je najveći broj od početka epidemije.

    Klinička slika

    Dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa, rekla je da je za ovakvu statistiku zaslužna kombinacija faktora.

    Prehlada - ilustracija
    © Depositphotos / Syda_Productions

    „Ljudi su počeli da rade na ličnoj izgradnji imuniteta, pa mnogo više nas sada pije vitamin C, D, cink... Verovatno se više i sprovode mere zaštite, pa se unosi manja količina virusa, što utiče na težinu kliničke slike. Osim toga, ljudi se ranije javljaju lekaru, ne čeka se više 10 dana da se bolest razbesni, pa ranije i dobiju terapiju“, navela je ona za „Kurir“ i napomenula da se danas i korona brže dijagnostikuje.

    S tim je saglasan i prof. dr Žarko Ranković, infektolog, koji kaže da je jedan od bitnih razloga i to što je zdravstveni sistem stekao iskustvo u lečenju najtežih pacijenata.

    „Takođe je jako bitna stvar to što sada imamo najviše obolelih u starosnoj grupi između 20 i 40 godina, a smrtnost je, poznato je, najveća kod starijih ljudi. Srećom, oni su mnogo odgovorniji i bolje se štite. Smrtnost kod nas je podiglo i zaražavanje štićenika domova za stare, pre svega u Nišu“, istakao je dr Ranković i dodao da bi stopa smrtnosti mogla da se promeni:

    Naveo je da je važno da čuvamo osobe starije od 65 godina i hronične pacijente, ali isto tako je važno da se svi pridržavamo mera, jer niko ne zna kako će njegov organizam reagovati. Ne treba zaboraviti da smo imali i mlade ljude u odličnoj fizičkoj formi koji su umirali.

    Epidemiolog Predrag Kon, govoreći o riziku proslavljanja slava, upozorio je da će se smrtni ishodi videti tek za dve-tri nedelje.

    „Kad je reč o slavama, povećanja obolelih biće, to je izvesno, a smrtni ishodi vide se tek naknadno, ovo što se sad događa videće se za dve-tri nedelje“, rekao je Kon.

    U Crnoj Gori i Hrvatskoj raste broj mrtvih

    Iako većina zemalja do sada beleži manju smrtnost nego u prvom talasu, ima i izuzetaka. Crna Gora je maksimalan broj novozaraženih u prvom talasu imala 3. aprila - 37, a u drugom 13. oktobra - 462. Međutim, dok u prvom talasu nisu imali žrtava ili su imali po jednu, u drugom je 12. oktobra devetoro umrlo.

    U Hrvatskoj je u martu najviše bilo 96 zaraženih, da bi 17. oktobra bilo 1.131. Što se preminulih tiče, u aprilu ih je bilo maksimum osam na dnevnom nivou, a 20. oktobra čak 11 smrti.

    Epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže da se virus nije promenio i da će se to desiti tek kada kolektivni imunitet bude preko 60-70 odsto:

    „Na nešto manju smrtnost u Evropi u drugom talasu uticalo je to što se iz dana u dan sve više eksperimentiše s lekovima, oni se danas i daju u ranijoj fazi bolesti, a i kliničari imaju mnogo više iskustva. Ipak, smrtnost je i dalje velika i tek će se za dve-tri nedelje videti kolika je zapravo“, naveo je Petrović.

    Lečenje prilagođeno novim saznanjima

    Prof. dr Edita Stokić, direktorka KC Vojvodine, kaže da su protokom vremena došla i nova saznanja u vezi s koronom, ali i nove terapijske opcije i lekovi.

    „Definitivno sada imamo bolje znanje i iskustvo. Utvrđeni su, primera radi, neki faktori rizika koji dovode do težih komplikacija i bržeg scenarija za smeštaj u jedinice intenzivne nege. Dokazano je da kovid 19 ne zahvata samo pluća već i druge organe. Režimi rada i lečenja su prilagođeni novim saznanjima, mi sada imamo devetu verziju protokola za lečenje, a u nju je uvršteno i korišćenje plazme pacijenata koji su preboleli koronu“, navela je Stokić.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    virus korona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga