15:01 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    21414
    Pratite nas

    Bila je najlepša ćerka poslednjeg ruskog cara, Nikolaja Drugog Romanova. Krasne lepote, Tatjana Romanov ime je dobila prema Puškinovoj heroini romana „Evgenije Onjegin” jer je ruski car želeo da ima ćerke Olgu i Tatjanu, prema slavnoj pesmi. U porodici od milošte Tatjanu su zvali Tanja, Tatjanočka i Tanuška.

    Rodila se 10. juna 1897. godine u Sankt Peterburgu. Tatjana je bila svetle puti, plavo-sivih očiju i lepe kestenjaste kose. U palati se govorilo kako je najlepša od četiri sestre i najsličnija majci Aleksandri, sa kojom je bila vrlo bliska. Štaviše, pričalo se kako je ona i najdraža caričina ćerka. Od malena imala je bliski odnos i sa svojom 18 meseci starijom sestrom Olgom. Sa njom je delila sobu, svoje tajne i želje. Bile su toliko nerazdvojne da su dobile nadimak Veliki par.

    Velika kneginjica Tatjana Nikolajevna na formalnom portretu snimljenom 1906, kada je imala 9 godina
    © CC0
    Velika kneginjica Tatjana Nikolajevna na formalnom portretu snimljenom 1906, kada je imala 9 godina
    Ali, iako su obe bile princeze, odgajane su kao i njihove mlađe sestre Marija i Anastasija, sa određenom dozom strogoće. Spavale su na pomoćnim ležajevima bez jastuka, kupale su se svakog jutra u hladnoj vodi, a od njih se očekivalo da u slobodno vreme pletu predmete koji su potom davani u humanitarne svrhe.

    Sestre Romanov nisu imale nikakvih dodira sa spoljašnjim svetom sve do Prvog svetskog rata, kada su Olga, Tatjana i mama Aleksandra završile bolnički kurs i brinule kao medicinske sestre Crvenog krsta za ranjenike. Ovo je naročito odgovaralo lepoj Tatjani, koja je od malena bila praktična i imala prirodni talenat za vođstvo. Bila je rođena da rukovodi, pa su joj sestre nadenule i nadimak Guvernanta, piše portal Opanak.

    Velika kneginjica Tatjana Nikolajevna u ambulanti u Carskom selu previja ranjenika
    © CC0
    Velika kneginjica Tatjana Nikolajevna u ambulanti u Carskom selu previja ranjenika
    Bila je duboko religiozna i neprestano je, poput svoje majke, čitala Bibliju. Skupa sa Olgom imala je čak i svoj puk u kome je bila počasni pukovnik; obožavala je da ide u inspekciju vojnika i imala je i simpatiju među njima, kao i među ranjenicima.

    Ruski car Nikola II Romanov bilo je netipično liberalan za vladara onog vremena. Pokazao je to u nekoliko navrata, a pogotovo kada je srpski kralj Petar Prvi Karađorđević zatražio ruku njegove Tatjane za svog sina i prestolonaslednika Aleksandra prvog.

    Tatjana Nikolajevna i car Nikolaj Romanov nakon igranja tenisa u Virolahtiju
    © CC0
    Tatjana Nikolajevna i car Nikolaj Romanov nakon igranja tenisa u Virolahtiju
    „Moje ćerke će same odabrati za koga će se udati“, odgovorio mu je pismenim putem, iako su dogovoreni brakovi bili normalna pojava onog vremena. Ali, primetio je da Aleksandar ne može da odvoji pogled sa njegove ćerke kada su došli u posetu.

    Bračni pregovori su prekinuti zbog izbijanja Prvog svetskog rata, ali par je navodno razmenjivao pisma sve do tragičnog završetka porodice Romanov.

    Kneginjice  Olga i Tatjana u svečanim haljinama, fotografija iz 1913. godine
    © CC0
    Kneginjice Olga i Tatjana u svečanim haljinama, fotografija iz 1913. godine
    Tatjana se jedno vreme viđala i dopisivala sa rođakom Dmitrijem Jakovljevićem Malamom, koji je bio pripadnik carske vojske. Oduševio je ju neočekivanim darom – francuskim buldogom kojem je dala ime Ortipo.

    Po izbijanju ruske revolucije 1917. godine, cela carska porodica uhapšena je i odvedena u Jekaterinburg. Iako su bili pod celodnevnim nadzorom, nisu oskudevali ni u čemu. Ruski je car bio oslobođen svih dužnosti i obavljao je sitnice kao svaki drugi muškarac – cepao je drva za ogrev, šetao imanjem i družio se sa svojom porodicom.

    Postoje priče kako su se sestre Romanov zbližile sa tamničarima i sa njima razgovarale tokom popodnevnog čaja kao sa poznanicima.

    Velika kneginjica Tatjana i carević Aleksej sa vojnicima u parku Carsko Selo, januar 1917.
    © CC0
    Velika kneginjica Tatjana i carević Aleksej sa vojnicima u parku Carsko Selo, januar 1917.
    Naredne, 1918. godine, čitava porodica bačena je u zatvor. Na letnje veče, 16. jula te godine, car, carica Aleksandra i njihovo petoro dece izvučeni su iz svojih kreveta i odvedeni u podrum Ipatjevske kuće u kojoj su se nalazili, gde su bačeni u okove.

    Na tom mestu su bezdušno pogubljeni, zajedno sa poslugom i porodičnim lekarom. Sa prelepom Tatjanom ubijen je i njen voljeni pas Ortino, francuski buldog.

    Nakon ovoga nastao je mit da je jedno dete uspelo da preživi i nastavi život u unutrašnjosti Rusije. Na stotine teorija navodi da su boljševički odred smrti izbegli ili Anastasija ili sin Aleksej.

    Romanovi
    © Flickr / Olga
    Romanovi
    Vest o pogubljenju stigla je i na Solunski front, gde se Aleksandar Prvi u suzama oprostio od nesuđene jugoslavenske kraljice.

    Njihovi ostaci ekshumirani su početkom devedesetih godina prošlog veka i sahranjeni u carskoj grobnici u Sankt Peterburgu, a cela porodica proglašena je svetom 2000. godine od strane Ruske pravoslavne crkve.

    Pročitajte i:

     

    Tagovi:
    Rusija, istorija, ubistvo, dinastija Romanovih, Poslednji Romanovi
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga