13:41 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    57142
    Pratite nas

    Odluka o tome da li će vanredna imunizacija stanovništva biti obavezna u Srbiji zavisiće od epidemiološke situacije u zemlji. Ministar zdravlja trebalo bi da se konsultuje sa vrhunskim stručnjacima i institucijama koliko je određena vakcina protiv kovida korisna, koje su indikacije, kao i koje su rizične grupe koje treba da je prime.

    Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ministar zdravlja će odlučivati o tome hoće li vakcinacija protiv korona virusa u Srbiji biti obavezna. Za sada je dogovoreno milion i osamsto hiljada doza Fajzerove vakcine protiv korone, što bi obezbedilo vakcinaciju za devetsto hiljada građana Srbije, a pregovara se i sa ruskim i kineskim proizvođačima.

    Redovna imunizacija u Srbiji podrazumeva vakcinaciju dece od rođenja do petnaeste godine i to protiv tuberkuloze, hepatitisa B,  difterije, tetanusa i velikog kašlja, protiv dečje paralize,  protiv oboljenja koja izaziva  hemofilus influence tip b, protiv malih boginja, zauški i rubeole. Vanredna vakcinacija se, sa druge strane, odnosi na bolesti kao što su grip i kovid 19 i obavlja se u periodu epidemije zarazne bolesti.

    Zdravstvena radnica priprema vakcinu protiv kovida
    © Sputnik / Pavel Lьvov
    Redovnom imunizacijom u Srbiji pokriveno je deset smrtonosnih bolesti koje primaju deca od rođenja do petnaeste godine.

    Da li je korisno obavezno vakcinisanje građana Srbije

    Vakcina protiv korona virusa prema rečima imunologa Radmila Petrovića bitna je da u početku uspori, a kasnije i smanji broj obolelih, odnosno da obezbedi jenjavanje epidemije. Upitan koji su kriterijumi za donošenje odluke da jedna vakcina bude obavezna za čitavo stanovništvo, naš sagovornik kaže da je to mnogo široko pitanje:

    „Ministar zdravlja bi trebalo da se konsultuje sa vrhunskim stručnjacima i institucijama o tome koliko je ta vakcina korisna, koje su indikacije, koje su rizične grupe koje treba da je prime. To je ono što je najbitnije“.

    Petrović je uveren da vakcinacija protiv kovida ne može da bude obavezna za sve, jer teško da ćemo moći da obezbedimo 13.5 miliona doza vakcina koje bi bile dovoljne za svih 6.5 miliona stanovnika Srbije. Pošto je i kod ove vakcine, kao i kod one protiv gripa, neophodna revakcinacija. To je teško zbog toga što nijedna zemlja proizvođač neće prodavati vakcinu drugima dok prvo ne obezbedi svoje građane.

    Rizične grupe najvažnije

    „Na osnovu svih ovih dosadašnjih predloga, trebalo bi da se vakcinacija protiv kovida bude kao kod gripa. Da se vakcinišu prvo zdravstveni radnici, zatim rizične grupe koje su najviše u kontaktu sa zaraženim osobama, te strategijske grupe kao što su oni koji rade u policiji, zatim u vojsci, u opštinama oni koji su najviše izloženi jer ne mogu drugačije da se zaštite nego vakcinom. Tako da, ministar treba da odluči na osnovu predloga Batuta i Komisije za zarazne bolesti Republike Srbije koja ni jedanput do sada nije zasedala“, kaže Petrović.

    Imunolog je zagovornik obavezne vakcinacije, jer da nije bilo vakcina u prošlosti, danas bismo imali variola veru i druge bolesti koje su iskorenjene. Vakcina je, podseća, najveće epohalno otkriće koje je omogućilo da se spreče pomori i velike epidemije.

    Vakcinacija
    © Sputnik / Georgiy Zimarev
    Postojeće vakcine protiv kovida 19 nemaju neželjene efekte jer je prošlo više od mesec dana od prve vakcinacije, i sve negativne posledice koje bi se pojavile posle ovog perioda nemaju veze sa vakcinom.

    Naš sagovornik naglašava da se efikasnost vakcina najsigurnije potvrđuje nakon protoka određenog perioda od vakcinacije, što bi prema njegovoj proceni trebalo da bude na jesen sledeće godine, ali ukazuje da ni ruska ni kineska, ni Fajzer ni Oksford  vakcina ne mogu imati neželjene efekte, jer je prošlo više od mesec dana od prve vakcinacije:

    „Neće nijedna imati negativnih efekata. Svaka vakcina koja se ispituje ispituje se na neškodljivost, odnosno na neželjene pojave. Neželjene pojave, opasne, jake, koje se smatraju teškim neželjenim pojavama posle vakcinacije se javljaju do tridesetog dana posle vakcinacije. Nakon toga, to nisu reakcije na vakcinu nego neki koincidentni slučajevi. Prema tome, kad prođe mesec dana od vakcinacije, a prošlo je mesec i više, neće biti neželjenih pojava, ne treba da se plaši narod toga“.

    Postojeće vakcine bez neželjenih efekata

    Virusolog Ana Gligić deli Petrovićevo mišljenje da vakcine koje su do sada napravljene neće imati negativne efekte.

    „One mogu postojati ako ste alergični na neki od sastojaka vakcine, jer u svakoj vakcini koja se napravi, pored toga što postoji taj zaštitni elemenat, postoje još i primese. Morate u nečemu razrediti vakcinu kad je napravite, a to ne možete u vodi, nego u nekom rastvoru, pa morate dodati i konzervanse da ta vakcina ne propadne u transportu. Neko može biti alergičan na neke sastojke, a inače nema šanse za takve vakcine koje nisu od celog virusa koji je u cirkulaciji da može da izazove bolest. Izazvaće samo imunitet, pošto je ova jedna vakcina ispitana na 90, a druga na 92 procenta efikasnosti“, kaže Gligićeva.

    Ona podvlači da je odluka o tome da li će vakcina biti obavezna, na svakoj pojedinačnoj zemlji, odnosno, da ako Svetska zdravstvena organizacija i izda preporuku o tome, svaka država je dužna da je razmotri, a ako to bude naređenje, onda to mora da se poštuje.

    „Svaka zemlja će individualno razmotriti preporuku zavisno od epidemiološke situacije, a pošto je ona svuda loša, u celoj Evropi, za sada ne znamo kako će i šta biti“, zaključuje Gligićeva.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Srbija, virus korona, vakcina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga