07:38 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2823336
    Pratite nas

    Dva ratnika koja „čuvaju čuvenu katedralu“ u Nemačkoj, od kojih jedan na sebi nosi „grb Srbije“. Takva scena mnogima bi raspalila maštu o mogućoj svetskoj rasprostranjenosti i nebeskoj prirodi Srba. To se i dogodilo, kada je pre nekoliko godina fotografija iz Drezdena sa svim pomenutim elementima dospela na internet. Međutim, nije sve kako se čini.

    Poslednjih nekoliko godina internetom kruži slika na kojoj se nalaze dve skulpture ratnika, koje mnogi predstavljaju kao „kipove-čuvare Drezdena“ na „čuvenoj katedrali ’Providebtle memor‘“, od kojih jedna na predmetu zadenutom za pojas ima „grb Srbije“, odnosno krst sa četiri ocila.

    To je izrodilo razne teorije o istorijskoj povezanosti Nemaca i Srba i probudilo priče o Srbima kao „nebeskom narodu“. Ipak, spekulacije su često daleko od istine.

    Misterija „srpskog grba“ u Drezdenu

    Pre svega, pomenute skulpture ne nalaze se ni na kakvoj katedrali, već na jednoj od kapija koje vode ka drezdenskom dvorcu, odnosno Georgovoj palati, koja je ime dobila po saksonskom vojvodi Georgu Bradatom i datira iz perioda renesanse. Kapija nosi naziv „Georgova vrata“ i iznad sebe ima renesansnu građevinu s početka 16. veka, dok su kipovi, koji uokviruju prolaz, znatno mlađi.

    Skulpture su mogle da nastanu u dva perioda. Prvi je nakon velikog požara koji je zahvatio dvorac 1701. godine, nakon čega ga je tridesetih godina tog veka Avgust Jaki obnovio u baroknom stilu. Drugi je kraj 19, odnosno početak 20. veka, kada je dinastija Vetin slavila 800 godina svog postojanja. Tada je dvorac preuređen u neorenesansnom stilu.

    „Ako se uhvatimo teze da je skulptura iz perioda baroka, onda je pitanje: odakle u tom periodu grb sa četiri ocila? Odgovor bi mogao da bude da su ga videli u nekim grbovnicima. Ja mislim da su skulpture s početka 20. veka, jer liče na secesijske i one kasnije ar deko impozantne. To je period poznog nemačkog romantizma, kada su se narodi i nacije uobličavali. Prosto, ubacivali su se elementi grandioznog. Ja ovo vidim kao citat jednog vremena, koje je u duhu nacionalnog romantizma nekritički pozajmljivalo simbole koji nisu bili iz njihove prošlosti, već su bili dekorativni“, kaže za Sputnjik istoričar umetnosti dr Ana Milošević i dodaje da taj simbol nikako ne može da bude argument kada se govori o vezi između Srba i Nemaca.

    S druge strane, heraldičar Dragomir Acović smatra verovatnijim nagađanje da skulpture potiču iz 18. veka i napominje da heraldički motivi uvek imaju poruku, pogotovo oni u Nemačkoj iz tog perioda. On deli mišljenje da je simbol preuzet iz grbovnika, ali se pita iz kog i zašto se našao baš na tom mestu.

    „Sa Srbijom to sasvim sigurno nema nikakve veze. Tačno je da se posle knjiga Pavla Ritera, Valvazora i drugih mnogo bolje poimala priroda krsta između ocila kao posebnog znaka Srbije. Međutim, na Zapadu je sve do sredine 19. veka za predstavljanje Srba i Srbije bila dominantna probodena veprova glava“, istakao je Acović.

    Acović je ukazao na to da se krst sa ocilima u to vreme vezivao za Vizantijsko carstvo, period dinastije Paleologa. Na Zapadu se pojavljivao uglavnom na nasleđu porodice markiza od Monferata, koja je bila orođena s Paleolozima. Otuda se nalazi na delovima grba kuće dinastije Savoj.

    Krst sa četiri ocila korišćen je i u srednjevekovnoj Srbiji, ali se kao srpski grb pred širom javnošću prvi put pojavio u knjizi katoličkog sveštenika Mavra Orbinija „Kraljevstvo Slovena“, prvoj istoriji svih slovenskih naroda iz 1601. godine. Tek kasnijim sistematizacijama Hristofora Žefarovića i Pavla Ritera Vitezovića taj amblem postaje opšteprihvaćen kao grb Srbije.

    „Kakve bi veze to moglo da ima sa samom figurom, jako je teško reći. Da se to nalazilo na štitu ili zastavi, bilo bi lakše za identifikaciju, ali pošto se nalazi na predmetu čiju namenu, svrhu i prirodu ne mogu da pogodim, u velikoj sam dilemi. Meni se čini da bi to trebalo da predstavlja statuu varjaga, odnosno skandinavaca koji su se nalazili u gardi vizantijskih careva, to je bila njihova vikinška garda“, predočava Acović.

    „Seti se proviđenja“

    Čak ni naziv „katedrale“ nije tačan. Na natpisu iznad kapije koju čuvaju ratnici zapravo piše „Providencie memor (Providentiae memor) 1537—1901“, što je bila deviza saksonske dinastije Vetina, a u prevodu znači: „Seti se proviđenja“. Godine označavaju podizanje i obnavljanje rezidencije.

    „Običaj je bio da sve vladarske, plemićke kuće, osim grba, zastave, heraldičkih simbola, inače, imaju i neku devizu. To su vrlo kratki stihovi, obično na latinskom, koji nešto simbolizuju i obično sa slikom daju i neko dublje značenje“, predočava Ana Milošević.

    Deo spekulacija koji je zapravo istinit, jeste da su kipovi „čuvari Drezdena“, jer su se tako impozantne skulpture uvek pravile s namerom da „čuvaju“ ulaz, plaše nedostojne. Prolaz koji ratnici „čuvaju“ u Drezdenu, nalazi se pod zaštitom Uneska.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    skulpture, skulptura, Srbija, grb, vitez, vitezovi, Nemačka, Drezden
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga