07:13 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    427248
    Pratite nas

    Svakog četvrtog četvrtka u novembru građani Sjedinjenih Američkih Država slave, za njih, veliki praznik. Radiće samo oni koji moraju, a proslava uz mnogo hrane i pića će potrajati do duboko u noć.

    Okupljeni oko bogatih trpeza na kojima počasno mesto zauzima ćurka, širom ove države porodice će danas pripovedati o istoriji i zahvaljivati Bogu na svemu što im je pružio. Ipak, jednu stranu priče retko će ko pominjati. Otkrivamo za vas – zašto je Dan zahvalnosti jedan od najlicemernijih praznika na svetu?

    Za Amerikance je danas, pored Dana nezavisnosti, najveći praznik u godini. Širom ove države danas se, u znak sećanja na prve doseljenike na ovom kontinentu i nedaće koje su oni prošli, slavi Dan zahvalnosti.

    Amerikanci će vam reći da se danas obeležava praznik zajednice različitih kultura, dan koji su prihvatili svi bez obzira odakle su i kada stigli u Ameriku.

    Istorijski, istina je ipak malo drugačija…

    Dan zahvalnosti koji to nije

    Nakon 66 dana teškog putovanja, prvi engleski doseljenici su stigli u „obećanu zemlju“ – Ameriku. Tu su, priča kaže, odmah uspostavili jednakost među sobom i prihvatili zajedničko ime pilgrims– hodočasnici, piše Istorijski zabavnik.

    Ipak, zanos i opčinjenost novim domovinom uskoro su zamenili strah i konstantna glad. Bila je hladna i surova zima, a „prvi Amerikanci“, naseljeni u luci Plimut, u današnjoj državi Masačusets, nisu znali kako da nabave hranu.

    Spasili su ih Indijanci. Oni su prve doseljenike nahranili i naučili kako da uzgajaju kukuruz i drugo povrće. Kada su hodočasnici naredne jeseni i sami uzgojili dovoljno da mogu da prežive predstojeću zimu, pozvali su Indijance i zajedno su organizovali veliku gozbu.

    Na trpezi je, između ostalog, bilo i divljih ćuraka. Zbog toga je ovo nezaobilazno jelo današnjih proslava Dana zahvalnosti koji je postao jedan od omiljenih američkih porodičnih praznika.

    Datum i mesto održavanja proslave prvih Dana zahvalnosti su diskutabilni. Mesto koje se danas zvanično uzima kao mesto održavanja prvog Dana zahvalnosti je američki grad Plimut u saveznoj državi Masačusets 1621.

    Praznik je zvanično uveden 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona i odobrenje Kongresa. Kasnije, 1941. predsednik Ruzvelt potpisao je zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru u znak sećanja na dobrotu Indijanaca i prvu zajedničku trpezu dva naroda.

    Ili tako bar kaže romantična priča…

    „Dan žalosti“ a ne  „Dan radosti“

    U stvarnosti, evropski doseljenici su vrlo brzo zaboravili na dobrotu starosedelaca američkog kontinenta i počeli su nemilosrdno da ih istrebljuju. Čitava plemena – ratnici, stari, žene i deca, zajedno sa njihovim domovima su nestajali u plamenu „vatrenih štapova“ koje su „bledoliki“ doneli sa sobom.

    Čak i u retkim slučajevima, kada doseljenici nisu napadali Indijance i oduzimali im teritorije, domoroci su umirali jer su Evropljani sa sobom doneli viruse i bolesti koje su desetkovale Indijance.

    Nepoznato je koliko je američkih starosedelaca živelo na američkom kontinentu u trenutku Kolumbovog dolaska. Procene se kreću od manje od 10 miliona do više od 100 miliona.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    Indijanci, Amerika, Dan zahvalnosti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga