20:30 17 April 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 22
    Pratite nas

    Slika koju putem video-poziva, preko Skajpa ili Zuma, šaljemo drugima, i efekat koji ima po nas kada se suočimo sa raznoraznim sopstvenim nedostacima i promenama tokom vremena, može da izazove nezadovoljstvo i neraspoloženje, ali teško da se baš može govoriti o depresiji. Ja bih rekla da stvari idu obratnim redosledom – depresija utiče na izgled.

    Na ovo ukazuje psihoterapeut Aleksandra Janković povodom istraživanja koje je objavljeno u časopisu „Fejšl plastik srdžeri end estetik medisin“, gde autori upozoravaju da se sve više ljudi odlučuje da se podvrgne nekom estetskom zahvatu kako bi poboljšali svoju sliku na video-pozivima.

    Pandemija korona virusa dovela je do toga da se virtuelne platforme poput Skajpa i Zuma sve više koriste u svakodnevnom životu, i poslovno i privatno.

    Autori istraživanja ukazuju da zbog učestalih video- poziva ljudi postaju svesniji sopstvenih fizičkih nedostataka zbog čega sami sebi deluju depresivno i shvataju da tako deluju i drugima. To je razlog donošenja odluke da se podvrgnu estetskom zahvatu kako bi se pokazali u boljem svetlu pred drugima.

    Virtuelni sastnakak
    Loša slika o sebi tokom video- poziva ne mora da se rešava estetskim zahvatom, već prvo treba utvrditi šta zaista leži u srži problema sopstvene slike o sebi, smatraju stručnjaci.

    Rad na sebi efikasniji od operacije: Lepši i na Skajpu

    „Kada je osoba depresivna, kada ima pomanjkanje sigurnosti u sebe, nisko samopoštovanje, osećaj ugroženosti, beznadežnosti, onda se to naravno očitava i na njenom licu, u njenom telesnom stavu, i to jeste nešto što prati depresiju, to je na neki način i klinička slika depresivnog stanja. Tako da verujem da ljudi sada, kada se suoče sa tim kako to deluje drugima, pokušavaju da praktično nešto urade sa sobom ne bi li bar tu spoljašnjost poboljšali kada već imaju utisak da ne mogu ništa drugo da urade“, kaže Jankovićeva za Sputnjik.

    Ona nije protivnik plastičnih estetskih intervencija jer „svako ima pravo da stari na način koji mu odgovara ili da menja kod sebe ono što mu se ne dopada“, ali bi njena preporuka bila pre svega konsultacija sa psihoterapeutom kako bi se došlo do toga šta zaista leži u srži problema sopstvene slike o sebi:

    „Da li je to zaista samo nešto vizuelno i da li možete bilo kakvom estetskom hirurgijom da vratite žar, energiju, to neko svetlucanje koje imamo u situacijama kada smo srećni, raspoloženi, zaljubljeni? Prosto, ipak se mora poraditi i na unutrašnjosti da bi ta spoljašnjost bolje delovala“.  

    Estetski zahvat samo ako postoji promena iznutra

    Kultura u kojoj živimo, dodaje ona, jako je narcistična i u tom smislu veoma površna, pa se oslanja uglavnom na spoljne manifestacije, i na taj način vrši socijalni pritisak na ljude. I ranije su postojali nedostaci kao što su veliki nos, klempave uši, ali se nikada nije posvećivala ovolika pažnja perfekcionističkom imperativu gde samo ako izgledate „top“, imate prava da budete i raspoloženi i zadovoljni, ističe ona.

    Devojka.
    "Ono što nam negde diktira tu vrstu spoljašnjih promena je ogledanje u drugima. Nijedna promena neće doneti željeno i očekivano zadovoljstvo ako nije praćena i promenom iznutra", ukazuje Aleksandra Janković.

    „Ništa ispod tog nekog imperativa savršenstva kao da nije dovoljno. A na tome zapravo treba poraditi i suočiti se sa sobom i sa nedostacima. Uvek kažem svojim klijentima da je dobro da zamisle sebe na pustom ostrvu, i šta je ono što bi njima kod sebe zaista smetalo. Krive noge, ovakav nos, podočnjaci? Ne, ništa od toga. Zapravo, ono što nam negde diktira tu vrstu spoljašnjih promena je ogledanje u drugima. Nijedna promena neće doneti željeno i očekivano zadovoljstvo ako nije praćena i promenom iznutra“, apostrofira naša sagovornica.

    Zato ona smatra da je tokom pandemije važnije da se nađe neka stabilnost i mir, kako bi se svi unapred pripremili na to što se naziva „novom normalnošću“. Naša sagovornica ima i savete koji mogu da utiču i na spoljašnji izgled.

    Nos, njuh
    © CC0 / piksabej
    Kultura u kojoj živimo jako je narcistična i u tom smislu veoma površna, pa se oslanja uglavnom na spoljne manifestacije, i na taj način vrši socijalni pritisak na ljude.
    „Posledice pandemije neminovne su iz nje nećemo izaći isti kao pre. Postoje već posttraumatski stresni sindromi, tako da ljudi gledajući filmove, spotove,  imaju utisak da je nenormalno što se ljudi rukuju i ljube, što ih je toliko u istom prostoru. Već imamo neku vrstu straha od tih socijalnih relacija koje su nam nekada izgledale potpuno prirodno i normalno. Ovo vreme zaista treba iskoristiti da se čovek suoči sa sobom i da se mnogo više radi na sebi. Da vidimo šta je to što mi u stvari želimo, koga u stvari volimo, ko nam je prijatelj. Bitno da integrišemo iskustva koja smo imali ranije sa iskustvima koja imamo sada, da bismo iz ove krize izašli kao pobednici“.

    Pacijenti u Srbiji odgovorni

    Specijalista estetske hirurgije dr Vesna Rakić svedoči za Sputnjik o odgovornosti njenih pacijenata od početka epidemije i ukazuje da oni ne insistiraju na zahvatima koje lekari ne preporučuju u trenutnoj situaciji. Kako ističe, bilo kakva operacija podrazumeva rizik više, pa ako se operacija iskomplikuje i pacijent u međuvremenu oboli od korona virusa, njegov oporavak je teži od pacijenta koji nije imao operaciju.

    „Pacijenti kod mene dolaze u manjem broju, može da se kaže da je posao opao oko 50 posto, zato što ljudi znaju da sada nije trenutak ni za kakve intervencije. Prvo u tome vidim jedan potpuno razuman odnos, i pacijenti izbegavaju intervencije koje nisu neophodne. Međutim, oni koji baš imaju potrebu, koji imaju, na primer, tumor kože, opekotine ili imaju neki neodložan problem koji bi trebalo rešiti, ili čak i neku estetsku intervenciju koju žele da urade, oni se unapred jave i vrlo lepo se pripreme za sve“, kaže Rakićeva.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    depresija, intervencija, poziv, video, slika, Skajp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga