22:12 15 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5447
    Pratite nas

    Profesor Petar Kočović, koji pomoću matematičkih metoda predviđa tok epidemije virusa korona, prognozirao je interval u kojem bi epidemija u Srbiji trebalo da se završi, po kom je krajnji rok druga polovina avgusta 2021. godine. Pad trenutnog broja zaraženih on očekuje krajem decembra, a završetak trećeg talasa virusa krajem februara sledeće godine.

    Matematički proračuni kojima se Kočović inače služi daju kratkoročne, srednjeročne i dugoročne prognoze. Kratkoročne obuhvataju period od narednih 10 dana i najpouzdanije su, dok dugoročne predviđaju stanje za nekoliko narednih meseci, a šanse da se ostvare su najmanje.

    Ipak, prognoza da će kraj epidemije biti najkasnije u drugoj polovini avgusta 2021. dobijena je iz specifične formule.

    Kraj epidemije u Srbiji — u avgustu

    Kočović za Sputnjik kaže da su on i njegov tim matematičara i programera prognozu dobili koristeći se Kopernikovom formulom čuvenog astrofizičara Džona Ričarda Gota, koja ne daje jednu vrednost, već interval koji se dobija na osnovu prosečne vrednosti iz uzorka i određenih odstupanja.

    U ovom slučaju, Kočovićev uzorak bio je oko 40 ljudi koje je proteklih meseci anketirao, a svi su odgovarali na isto pitanje — koliko je procentualno proteklo vremena od početka do kraja epidemije u Srbiji?

    Na osnovu prikupljenih odgovora, proračunom su dobili interval od 8. marta do sredine avgusta 2021. godine.

    „Izvesno je da se početkom marta ovo neće desiti. Za kraj, sredinu avgusta je šansa realna, tim pre što su najavljene i vakcine koje mogu da pomognu da se virus u Srbiji obuzda. Ono što su matematička statistika i raspodele koje su nam na raspolaganju dokazale, jeste da svaki događaj, pa i medicinski, ima svoju matematiku“, ističe Kočović.

    Pad broja zaraženih krajem decembra

    Prema Kočovićevim proračunima, broj zaraženih trebalo bi da padne krajem decembra na manje od 1.000 na 100.000 stanovnika.

    „Mi možemo da preračunamo koliko će otprilike biti za određeni period ili dan. Međutim, da li će to tako da se desi ili će doći do ’poremećaja‘ koje ne možemo da predvidimo? ’Poremećaji‘ su mahom praznici i posebni događaji, poput demonstracija. U Belorusiji su bili štrajkovi i logično je bilo da će broj zaraženih da poraste, bez obzira na to što je matematika pokazivala da će pasti“, objašnjava Kočović.

    Medicinski radnici u Kliničko-bolničkom centru Zemun u Beogradu
    © REUTERS / MARKO DJURICA
    Broj zaraženih trebalo bi da padne krajem decembra na manje od 1.000 na 100.000 stanovnika

    Kraj trećeg talasa u februaru

    Verovatnoća da se treći talas virusa korona završi krajem februara je, prema Kočoviću, oko 70 odsto, ako ne bude takvih „poremećaja“.

    „Pokazalo se da su mere Kriznog štaba od pre mesec dana dale rezultate. Kriva se spustila, broj zaraženih je počeo da opada. Možemo da kažemo da su mere pomogle da ne ide sve u nebesa, nego da se spušta prema zemlji“, napominje Kočović.

    On ukazuje na to da će prvog dana nakon trećeg talasa početi četvrti, tokom kog očekuje jenjavanje virusa zbog vakcine. Još uvek nije siguran da li će biti i petog talasa.

    Srbija se trenutno nalazi u tzv. „crnoj zoni“, kojoj pripadaju sve zemlje u kojima je više od 1.000 zaraženih na 100.000 stanovnika.


    Saznajte: Šta je strašnije – variola vera ili kovid 19?

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Petar Kočović, epidemija, virus korona, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga