13:00 25 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    3164
    Pratite nas

    Studija Univerziteta Stanford tvrdi da obavezujuće mere ostanka u kući i zatvaranje prodavnica i lokala nemaju jasan značajan delotvoran efekat na povećanje broja slučajeva zaraze virusom korona i mogu da dovedu čak i do češćih infekcija u staračkim domovima.

    Istraživači sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji imali su za cilj da procene kako stroga zatvaranja (karantini) utiču na rast infekcija u poređenju sa manje restriktivnim merama.

    Koristili su podatke iz Engleske, Francuske, Nemačke, Irana, Italije, Holandije, Španije, Južne Koreje, Švedske i SAD, prikupljene tokom početnih faza pandemije u proleće 2020. Upoređivali su podatke u iz Švedske i Južne Koreje, dve zemlje koje u to vreme nisu uvele karantin, dok je to učinilo ostalih osam zemalja.

    Otkrili su da je uvođenje bilo kakvih restriktivnih nefarmaceutskih intervencija, kao što su skraćeno radno vreme, rad od kuće i fizičko distanciranje, pomoglo u obuzdavanju porasta infekcija u devet od 10 zemalja, osim u Španiji, gde efekat nije bio značajan.

    Međutim, kada su uporedili širenje epidemije na mestima koja su sprovodila manje restriktivne mere sa onima koji su se opredelili za potpuni karantin, nisu pronašli jasan značajan delotvoran efekat na broj slučajeva u bilo kojoj zemlji.

    Istraživanje dalje sugeriše da empirijski podaci iz kasnijeg talasa infekcija pokazuju da restriktivne mere ne uspevaju da zaštite ranjivu populaciju.

    „Udeo smrtnih slučajeva od kovida 19 koji su se dogodili u staračkim domovima često je bio veći pod strogim merama nego pod manje restriktivnim merama“, pokazalo je istraživanje. 

    Navodi se i da postoje dokazi koji sugerišu da „ponekad pod restriktivnijim merama infekcije mogu biti češće u okruženjima gde ugrožena populacija boravi u odnosu na opštu populaciju“.

    Istraživanje priznaje da su zaključavanja početkom 2020. bila opravdana jer se bolest brzo širila i preopteretila je zdravstvene sisteme, a o smrtnosti virusa se malo znalo.

    Međutim, ukazuje se i na potencijalne štetne zdravstvene posledice strogih restriktivnih mera, poput gladi, zdravstvenih usluga koje postaju nedostupne za bolesti koje nisu izazvane virusom korona, nasilja u porodici i poremećaja mentalnog zdravlja. Dodaje se i da stroge mere utiču i na ekonomiju, te je korisnost restriktivnih mera možda precenjena i treba je pažljivo proučiti.

    Istraživači zaključuju da, iako nisu mogli da isključe neke sitne pozitivne efekte, nisu uspeli da pronađu nijedan značajniji pozitivan efekat restriktivnijih mera na širenje zaraze. Oni ističu da se slični rezultati mogu postići manje restriktivnim merama.

    Sve je veći broj zemalja koji su nedavno uvele zaključavanje različitog stepena, kao odgovor na sve veći broj infekcija, koje izazivaju novi vrlo zarazni sojevi korona virusa, prenosi RT.

    Engleska, u kojoj je otkriven jedan od novih sojeva, uvela je strogi karantin na nacionalnom nivou prošle nedelje i sada razmatra dalje pooštravanje mera, jer zvaničnici upozoravaju da će narednih nekoliko nedelja biti najgore od početka pandemije.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    istraživanje, mere, virus korona
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga