23:39 16 April 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 71
    Pratite nas

    Strah od nasilnika i manjak poverenja u roditelje glavni su razlozi zbog kojih deca ne prijavljuju zlostavljače majkama i očevima. Da bi ih sačuvali od traume, roditelji od malih nogu moraju da stalno razgovaraju sa svojom decom i stvore odnos pun poverenja, jer je zlostavljače u svakodnevnoj komunikaciji gotovo nemoguće uočiti.

    Zašto nije ranije rekla nešto? Šta je čekala do sada? Ta i druga sramotna pitanja pojavljivala su se češće nego što bi trebalo poslednjih dana kao komentar na slučaj mlade glumice Milene Radulović, koja je za „Blic“ pre nekoliko dana izjavila da ju je čuveni učitelj glume Miroslav Mika Aleksić silovao kada je imala samo 17 godina i da ona nije jedina njegova žrtva.

    Degutantna vest zaprepastila je javnost, a pogotovo mnogobrojne roditelje, koji su na društvenim mrežama masovno izražavali zahvalnost za njenu hrabrost, ali i strah za svoju decu i kroz šta bi sve mogla da prolaze bez njihovog znanja.

    Zašto deca trpe zlostavljanje

    Socijalni psiholog Vesna Tomić za Sputnjik kaže da deca trpe zlostavljanje isključivo iz straha od nasilnika i naglašava da ni odraslima nije lako da prijave takvu osobu, a kamoli mladima.

    „Strah je osnova svega, pa onda sredina itd. Ali, strah pre svega. To je jasno isto koliko i to da dva i dva daju četiri, jer se vidi da vrlo malo njih posle kratkog vremena to prijavi. Prijavljivanje tih ljudi koji maltretiraju mlade, decu, sve redom je velika muka“, obrazlaže Vesna Tomić i dodaje da deca nemaju snagu da se suprotstave zlostavljačima i da su nemoćna u takvim situacijama.

    Nasilje
    © CC0 / pixabay
    Deca trpe zlostavljanje zbog straha od nasilnika i nepoverenja u roditelje

    Dečji psiholog Viktorija Mužina objašnjava da deca nisu formirane ličnosti i da zbog toga slušaju osobe koje vide kao autoritete, te da roditelji moraju da uspostave odnos pun poverenja sa svojom decom, kako bi znali šta se u njihovim životima dešava i kako da na to reaguju.

    „S decom treba razgovarati, pričati. Non-stop. Osnova svega je da nije bilo pravilne komunikacije u okviru porodice, a dete je tu, naravno, žrtva. Ako je detetu predstavljeno da nekoga mora da sluša, ono će to da prihvati, misleći da to tako treba. Moramo početi od edukacije roditelja, da je poverenje važnije od prestiža“, ističe Viktorija Mužina.

    Ona napominje da slučaj Milene Radulović nije jedini tog tipa i da se slične situacije događaju i u drugim oblastima, poput sporta, gde je prisutna takva vrsta autoriteta.

    „Očigledno je da je kod osobe s druge strane u pitanju patologija. Zašto su deca pokorna? Moguće je i da se tu radi o Stokholmskom sindromu, prema kojem, ako ste žrtva, ostajete s zlostavljačem da biste ga, na neki način, držali pod kontrolom“, smatra Mužina.

    Kako da primetimo da dete ima problem

    Na pitanje kako da roditelji primete da njihovu decu neko ugrožava na bilo koji način, Mužina odgovara da su pokazatelji toga zatvaranje u sobu, izbegavanje razgovora i druženja, odbijanje hrane i bilo koja druga promena ponašanja, koja ukazuje na to da je dete depresivno.

    S tim je saglasna i Vesna Tomić:

    „Povlačenje u sebe je sigurno jedan od indikatora koji može da se registruje. Da li je u pitanju droga, zlostavljanje ili nešto drugo, to roditelj ne može da zna dok ne razgovara s detetom. Prvo mora da se razgovara s njim, odnosno, da od njega dobije tu informaciju. Dalje roditelj zna da li to treba da prijavi policiji“, predočava Vesna Tomić.

    Građenje otvorenog odnosa

    Da bi izgradili odnos pun poverenja s decom, naglašava Mužina, roditelji ne treba da budu sujetni, stalno treba da rade na tome da bolje obavljaju svoju ulogu, jer je ljudski grešiti, i treba da svojim primerom, a ne samo pričom, pokažu deci kako treba da se ponašaju.

    Vesna Tomić napominje da su za stvaranje takvog odnosa potrebni strpljenje i posvećenost:

    „Da ga naučite da je roditelj jedino utočište za sve njegove probleme, u školi i van nje, one vezane za učenje i one vezane za vršnjačke odnose. To od malih nogu mora da se radi, da mu se približi da je roditelj tu i da će uvek i jedini da pomogne. Nema onoga: ’nemam vremena, moram da radim‘, nego mora da se odvoji vreme za otvoreni razgovor svakog dana“, naglašava Vesna Tomić.

    © CC0 / Pixabay
    Decu od malih nogu treba učiti da mogu da se povere roditeljima
    Uočiti zlostavljača – gotovo nemoguće

    Vesna Tomić ukazuje na to da je uočavanje zlostavljača u svakodnevnoj komunikaciji, nažalost, gotovo nemoguće, ali, osvrćući se na slučaj Milene Radulović, ona skreće pažnju na nasilnu komunikaciju koju je Aleksić imao s đacima, za koju smatra da inače može da bude nagoveštaj takve ličnosti.

    „To je možda opšte mesto koje je primetno. Nasilna komunikacija s klijentima, učenicima, odnosno studentima. Sve drugo je nemoguće uočiti, jer to mogu da budu različite latentne patologije, koje ni ozbiljan stručnjak bez mernih instrumenata ne može da dijagnostikuje. Ne postoji nikakav način da se oni identifikuju, osim onda kada učine kriminalno delo“, predočava Vesna Tomić.

    Podsetimo, Miroslav Mika Aleksić priveden je u subotu uveče u policijsku stanicu zbog optužbi da je seksualno napastvovao bar pet svojih učenica, od kojih su u tom trenutku najmanje dve bile maloletne.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    deca, silovanje, seksualno zlostavljanje, zlostavljanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga