17:00 16 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 50014
    Pratite nas

    Crne koke šetaju ispred velike srpske svetinje na Kosovu i Metohiji. Njih su bratstvu Zočišta poklonili kosovski Albanci koji se mole za isceljenje u manastiru koji su OVK teroristi spržili u septembru 1999.

    Manastir Zočište, veliku srpsku svetinju između dve enklave na Kosovu i Metohiji, Orahovca i Velike Hoče, posećuju brojni hodočasnici, a specifičan je po tome što se u njemu mole i kosovski Albanci. Dolazili su čak i na zgarište manastira koji je minirala teroristička OVK - da ih izleče Sveti vračevi Kozma i Damjan.

    Manastir Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu kod Orahovca,
    © Foto : Sputnjiku ustupio Milan Petrović
    Manastir Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu kod Orahovca,

    „Dođu bolesni ili dovedu dete. Albanci neretko traže i da im se pročita molitva, ali to nije moguće, jer nisu kršteni, uglavnom su muslimani. Ako insistiraju da se čita, gledamo da izađemo u susret, čitamo psaltire dok leže ispod moštiju Svetih Kozme i Damjana. Verujete, ne znam skoro ni jednog da se nije iscelio“, kaže otac Stefan, iguman manastira Zoćište.

    I Albanci se mole u velikoj svetinji Zočištu

    U septembru 1999. crkvu Svetih Vrača Kozme i Damjana, nakon dolaska nemačkih snaga KFOR-a, pripadnici OVK su srušili do temelja, a prilikom eksplozije uništene su mnoge vredne freske i ikone. Monasi su evakuisani u poslednjem trenutku.

    Četiri godine nakon što je crkva obnovljena, dečanski monah, otac Stefan, postavljen je za starešinu Zočišta. Bratija dolazi i odlazi, trenutno ih je u manastiru trojica, a vernici dolaze stalno, iako je vreme pandemije.

    Arhimandrit Stefan tokom osvećenja Bogojavljenske vodice
    © Foto : Sputnjiku ustupio manastir Zočište
    Arhimandrit Stefan tokom osvećenja Bogojavljenske vodice

    „Nismo se zatvorili, ne možemo mi lečilište da zatvorimo, policija zahteva da ne dolaze grupe, autobusima, ali dolaze ljudi pojedinačno, kolima. Razumljivo, manje nego prethodnih godina, kada je narod baš puno dolazio. Nije bilo neobično da ih nedeljom bude i stotinu, dođu da nas posete, budu na službi“, kaže otac Stefan i dodaje da kada je slava, manastir poseti i do tri hiljade ljudi.

    Bratija prima sve ljude dobre volje

    Iguman dodaje da pored Srba, u Zočište tradicionalno dolaze i Albnci. Dolaze da se leče, a bratija ih rado prima, kao sve ljude dobre volje. Otac Stefan ističe da Albanci ovu svetinju poštuju kao mesto isceljenja, jednako kao pravoslavni.

    „Dolaze domaći, kosovski Albanci, to je ovde tradicija ko zna koliko, nigde nije zapisano, ali čim dolaze kroz ceo 20. vek, verovatno su dolazili i ranije, u devetnaestom sigurno. Dolaze po potrebi, kada boluju od onih bolesti koje lekari ne mogu da izleče tradicionalnom medicinom. Inače, svi kod nas dolaze kad su zemaljski lekari nemoćni“.

    Sva deca koja ne govore, posle čitanja molitve ili ležanja ispod moštiju, u zavisnosti da li su krštena ili su muslimani, progovore.
    © Foto : Sputnjiku ustupio Milan Petrović
    "Sva deca koja ne govore, posle čitanja molitve ili ležanja ispod moštiju, u zavisnosti da li su krštena ili su muslimani, progovore".

    Veruje se da mošti isceljuju bolesne

    Otac Stefan dodaje da mošti Svetih besrebrenika Kozme i Damjana, koje se čuvaju u crkvi, leče sve bolesti, i duševna i telesna oboljenja. Albanci vrlo često govore srpski, a ako to nije slučaj, povedu nekog starijeg ko zna naš jezik.

    „Ti ljudi su jako poslušni, obično im kažemo da legnu na prostirku ispod moštiju. Tradicija je da svi koji dođu legnu ispod moštiju, sad malo kraće u ovo vreme korone, da se ne naprave velike gužve, jer ne dolaze pojedinačno, najčešće porodice, dovedu dete ili jedna porodica dovede drugu. Ranije je običaj bio da leže dvadesetak minuta, treba da pridremaju. Ako se zaspi ispod moštiju, to je dobar znak. Ko zaspi odmah, obično ne mora da dolazi dva, tri puta“, objašnjava otac Stefan.

    Čuda u svetinji

    On dodaje da se, od kada je u Zočištu, nagledao mnogo čuda božjih koja se dešavaju zbog prisustva moštiju Svetih Kozme i Damjana. Često je, kaže, momentalno, ali ponekad ljudi ne dobiju odmah isceljenje, dolaze više puta.

    Običaj je da oni koji imaju problema sa zdravljem legnu ispod kutije u kojoj su mošti Svetih Kozme i Damjana
    © Foto : Sputnjiku ustupio manastir Zočište
    Običaj je da oni koji imaju problema sa zdravljem legnu ispod kutije u kojoj su mošti Svetih Kozme i Damjana

    „Zanimljivo je da deca koja ne govore, sva posle čitanja molitve ili ležanja ispod, u zavisnosti da li su krštena ili su muslimani, progovore. Sin sveštenika koji je bio ovde u Orahovcu nije govorio, čitali smo mu molitve i progovorio je. To je ovde uobičajena stvar. Bezdetni roditelji dobiju decu. I od drugih bolesti se izleče. Radosno je kad posle dođu i kažu, dete je progovorilo. Neki dođu odmah, neki kasnije, neki poruče po nekome“.

    Otac Stefan dodaje da u ovu svetinju ne dolaze samo komšije iz okolnih sela, njih je, kaže najmanje. Dolaze Albanci iz svih krajeva pokrajine, jer je čudesna moć moštiju Svetih Kozme i Damjana nadaleko poznata, kaže on.

    Dolaze sad sa celog Kosova i Metohije, i ranije su išli, gde su bili blizu nekog manastira, tradicionalno se išlo u Devič, u Dečane, Pećku patrijaršiju, međutim posle devedesetih godina, iz nekog razloga, ne znam da li milom ili silom, prestali su da dolaze u druge manastire, bar ne ovako redovno. Ovde su stalno, čak su dolazili dok je manastir bio porušen“.

    Monasi ne znaju zašto Albanci manastiru poklanjaju crne kokoške, ne pitaju, reč je o gestu velike zahvalnosti.
    © Foto : Sputnjiku ustupio manastir Zočište
    Monasi ne znaju zašto Albanci manastiru poklanjaju crne kokoške, ne pitaju, reč je o gestu velike zahvalnosti.
    Kokoške na poklon

    Otac Stefan ističe da bratija, naravno, ne traži da oni koji dođu po lek Svetih Kozme i Damjana bilo šta plate, ali svi koji dođu ostave po neki prilog. Albanci su po tome specifični, često donose žive kokoške.

    „Ne znam zašto baš crne kokoške, nikad ih nismo pitali zašto baš crne, to je nešto njihovo. Uglavnom su takve, retko ko donese žutu ili neke druge boje. Delili smo ih narodu, pošto mi ne jedemo meso, pa smo onda počeli u poslednje tri, četiri godine da čuvamo te koke. Imamo jaja od njih, ne hranimo ih koncentratom, nego travom i pšenicom“, priča nam iguman ovog manastira u Metohiji.

    Dodaje da posetioci nekad spuste, kako kaže, neki evro u kutiju sa prilozima, nekad i više, ima i onih koji rade u inostranstvu, neko kupi sveće i tako ostavi prilog.

    „Jedan Albanac, kada mu je ćerka isceljena, darivao nam je petnaest sadnica tuja, pošto ih namenski sadi“, kaže iguman.

    Manastir Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu obnovljen je kamenom crkve koju je OVK minirala.
    © Foto : Sputnjiku ustupio Milan Petrović
    Manastir Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu obnovljen je kamenom crkve koju je OVK minirala.

    Stari kamen za novu crkvu

    Manastir Zočište sagrađen je u 14. veku, u vreme vladavine Nemanjića, na ostacima stare vizantijske svetinje. Prvi pisani pomen manastira je u Povelji Stefana Dečanskog iz 1327. godine.

    Srpsko stanovništvo Zočišta i manastir Svetih Vrača, u septembru 1999. godine, doživeli su strašan pogrom albanskih terorista, manastirski kompleks i crkva su razoreni eksplozivom, uništeno je pravoslavno groblje i srpske kuće.

    Za obnovu crkve koju je minirala OVK, korišćen je kamen starog hrama, pa je nova crkva skoro identična porušenoj. Svete mošti Kozme i Damjana tada su vraćene u crkvu sa mesta gde su evakuisane, iz Sopoćana.

    Manastir Zočište ima status nepokretnog kulturnog dobra Republike Srbije.

    Arhimandrit Stefan, iguman manastira Svetih Vrača u Zočištu
    © Foto : Sputnjiku ustupio manastir Zočište
    Arhimandrit Stefan, iguman manastira Svetih Vrača u Zočištu
    Tagovi:
    kokoške, izlečenje, mošti, Albanci, Manastir Zočište, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga