17:14 20 April 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    0 1825
    Pratite nas

    Tokom prošle godine u severnom delu Jadrana zabeležena je velika prisutnost rebraša, životinja neobičnog izgleda nalik meduzama, štetnih za riblji fond i turizam. One su najverovatnije stigle u balastnim vodama brodova, upozoravaju hrvatski naučnici i navode da se masovna pojava rebraša može očekivati sa porastom temperature mora.

    Primitivni invazivni organizam poznatiji kao “morski orah”, potiče sa severoistočne obale SAD-a i iz Meksičkog zaliva. Ova vrsta može naneti značajne štete ribarstvu, drastično smanjujući fond sitne plave ribe poput sardina i inćuna.

    Iako nemaju užarene ćelije i bezopasni su za kupače, njihova prisutnost potencijalno ugrožava turizam budući da velika gustina organizama u vodi u kojoj se kupate nije prijatna.

    “Dođe li krajem proleća i početkom leta do rasta temperature u moru, može se očekivati masovna pojava rebraša u priobalju zapadne Istre”, rekao je Paolo Paliaga s Fakulteta prirodnih nauka u Puli.

    Zbog poluzatvorenosti, slabe cirkulacije morskih struja i važnih pomorskih pravaca Jadransko more izuzetno je osetljivo na zagađenje balastnim vodama, koje brodovima daje stabilnost tokom plovidbe, prenosi Nova.

    U istraživanju rebraša intenzivno sarađuju italijanski, slovenski i hrvatski naučnici, a važnost problema prepoznali su i priobalni gradovi Rovinj, Poreč i Novigrad koji su finansijski počeli da pomažu istraživanja.

    Veliki broj ovih organizama prvi put je primećen u hrvatskim vodama u julu 2016. godine, a od leta 2017. redovno se pojavljuju između maja i novembra u obalnom pojasu zapadne Istre, tršćanskog zaliva i na severozapadnom Jadranu.

    “Budući da je severni Jadran najproduktivnije područje Sredozemlja u pogledu bogatstva ribljeg fonda, važnog resursa za hrvatsku, italijansku i slovensku ekonomiju, izuzetno je važno pratiti razvoj situacije i uticaj invazije rebraša”, ističe Paliaga.

    Najpoznatiji primer uticaja rebraša zabeležen je osamdesetih godina prošloga veka u Crvenom moru gde je došlo do kolapsa ribolova, a šteta je iznosila stotine miliona dolara. Sastav mora se do danas nije redukovao. Slične situacije su 90- ih godina zabeležene u Azovskom moru i u Kaspijskom jezeru.

    Međunarodne studije pokazale su da se rebraš hrani zooplanktonom, larvama riba i školjkama i nema prirodnih neprijatelja. Jedinka jajolikog oblika i prosečne dužine od sedam centimetara u stanju je za deset sati pojede sav zooplankton u koji se nalazi u litri mora.

    Reproduktivni potencijal vrste izrazito je visok budući da se radi o hermafroditima koji mogu oploditi sami sebe i svakoga dana osloboditi nekoliko hiljada oplođenih jajašca. Uz to ima veliku toleranciju na temperaturu i salinitet i u stanju je bez većih poteškoća da prezimi u severnom Jadranu.

    Populacija vrhunac dostiže u septembru kada je sveprisutna u površinskim vodama severnog Jadrana, severno i zapadno od rta Kamenjak, a broj se drastično smanjuje od kraja decembra do aprila zbog niskih temperatura i manje raspoloživosti hrane.

    Pored direktnog uticaja na riblji fond, invazija rebraša doprinela je značajnom smanjenju bioraznolikosti, te se narušava prirodna ravnotežu, upozoravaju naučnici.

    Oni sada istražuju i druge uticaje rebraša na morski ekostistem, uključujući njihovo lučenje organske materije u moru i uticaj na obilje i strukturu mikrobne zajednice koja je fundamentalno važna za morsko okruženje.

    U studijama učestvuju Centar za istraživanje mora u Rovinju Instituta Ruđer Bošković, Fakultet prirodnih nauka Univerziteta Jurja Dobrile u Puli, Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu i Univerzitet u Dubrovniku.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    meduza, Jadran, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga