01:27 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41871
    Pratite nas

    Bespilotne letelice koje prenose kese za transfuziju krvi, VTOL letelice koje uzleću uspravno, a lete vodoravno, rakete koje nose koristan teren na tri kilometra visine – sve to pravi tim genijalnih srpskih studenata „Beoavia“, koji već četiri godine predstavlja našu zemlju na međunarodnim takmičenjima, na kojima čak i organizatore ostavlja – bez daha.

    Studentski tim „Beoavia“ osovan je na inicijativu studenata sa Katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu pre četiri godine. Bavi se projektovanjem bespilotnih letelica i raketa i trenutno broji oko 60 članova, studenata različitih fakulteta, među kojima su i Elektrotehnički i Prirodno-matematički. Projekte realizuju samostalno, u prostorijama Mašinskog fakulteta.

    Srpski studenti – geniji za letelice i rakete

    Proteklih godina napravili su nekoliko letelica i učestvovali na internacionalnim takmičenjima, u kojima su bili među najboljima. Krajem prošle godine osvojili su treće mesto u konkurenciji od 60 timova u nadmetanju „Nju flajing kompetišn 2020“ u Hamburgu, gde su predstavili svoju VTOL letelicu „Osa“, koja vertikalno uzleće i sleće, a leti kao klasičan avion.

    VTOL letelica „Osa“
    © Foto : Sputnjiku ustupila „Beoavia“
    VTOL letelica „Osa“

    „Ta letelica je imala zadatak da uradi tranziciju iz vertikalnog u horizontalni let, niz manevara, da leti 30 minuta, koristi sistem autopilota… Prošla godina nam je bila prekretnica. Videli smo koliko smo sposobni da napravimo. Uspeli smo da napravimo VTOL projekat ’Osa‘, zahtevan inženjerski poduhvat, jer se tako nešto uopšte ne izučava kod nas, taj period tranzicije između vertikalnog i horizontalnog leta. Mi smo sve to savladali i shvatili da ove godine možemo da radimo na više projekata“, predočava za Sputnjik vođa tima David Cvetković.

    Trenutno rade na tri projekta. Jedan od njih je razvijanje bespilotne letelice „Feniks“, čiji zadatak će biti da prenese kese za transfuziju krvi do nepristupačnih područja, s kojom će učestvovati na takmičenju „Er kargo čelindž“ sledeće godine, na kom su učestvovali i 2019. u Štutgartu, s letelicom „Rejven“ (Gavran).

    „Projekat ’Feniks‘ smo tako nazvali simbolično, jer smo imali peh na takmičenju, otkazao nam je motor. Letelica je doživela totalnu štetu. Onda smo ’ohladili glavu‘i za jedan dan uspeli da saniramo celokupnu štetu, popravimo letelicu i prijavimo se sutra. Svi su bili zaprepašćeni, pa je sam organizator takičenja na razglasu rekao – ovo nije ’Rejven‘, ovo je ’Feniks‘. Kao naš narod kroz istoriju, uspeli smo da se ’izdignemo iz pepela‘ i napravimo uspešan let“, prepričava David anegdotu s takmičenja.
    Srpski studenti ostavljaju organizatore takmičenja – bez daha
    © Foto : Sputnjiku ustupila „Beoavia“
    Srpski studenti ostavljaju organizatore takmičenja – bez daha

    Plan im je da izrade nekoliko prototipova da bi otkrili optimalan način proizvodnje i proračun za funkcionisanje letelice.

    „Aerodinamika je pri kraju, a struktura je pola posla. Mislim da ćemo za nekoliko meseci uspeti da proizvedemo prvi prototip i ustanovimo šta valja, a šta ne i da nastavimo dalje s projektovanjem“, otkriva koordinator projekta „Feniks“ Aleksa Stefanović.

    „Aurora“ i „Pupin“

    Druga dva projekta su „Aurora 2“ i „Pupin K12“. „Aurora 2“ će biti raketa koja prenosi tečnost u rezervoaru. Ona će poletati u vertikalnom, a leteti u horizontalnom položaju. Cilj je da se „bućkanje“ tečnosti u rezervoaru svede na minimum, kako se ne bi izgubila stabilnost i letilica se srušila gde ne treba.

    „Kako ona menja svoj položaj, menja i centar mase, pa dolazi do nestabilnosti u letu. Jako je bitno da se centar mase ne menja, da se pomeranje tečnosti napred-nazad što manje dešava da bi letelica bila stabilna u letu“, objašnjava Aleksa.

    „Aurora 2“ biće predstavljena na takmičenju „Erbas slošing roket vrkšop“ sledeće godine. Njena prethodnica „Aurora 1“ je 2019. godine osvojila prvo mesto u idejnoj fazi, a četvrto mesto u konkurenciji od 50 timova iz celog sveta.

    Studenti razvijaju bespilotnu letelicu koja će da prenosi kese za transfuziju krvi
    © Foto : Sputnjiku ustupila „Beoavia“
    Studenti razvijaju bespilotnu letelicu koja će da prenosi kese za transfuziju krvi

    „Pupin K12“ će takođe biti raketa, ali drugačija od „Aurore“ . Pokretaće je čvrsto raketno gorivo, a cilj je da sa sobom ponese koristan teret težine četiri kilograma, poput merača čestica u atmosferi, i da, bez probijanja zvučnog zida, dosegne visinu od tri kilometra, a potom da se uz pomoć padobrana bezbedno prizemlji zajedno s teretom.

    „Do 25. marta treba da pošaljemo prvi preliminarni izveštaj. To smo završili. Sad ispravljamo gramatičke greške, ako ih imamo. Iščitavamo, proveravamo i za koji dan im šaljemo da vidimo šta će da kažu. Mislim da smo na dobrom putu, da smo odradili dobar deo projekta, gledajući izveštaje iz prošle godine. Čini mi se da smo jako lepo odratili prvi deo i da smo malo ispred očekivanih rokova“, ocenjuje Aleksa.

    Raketa „Pupin K12“ razlikuje se i po tome što će moći da bude iskorišćena više puta. Ime je dobila simbolično – „Pupin“ po srpskom naučniku Mihajlu Pupinu, jednom od osnivača NASA-e, a „K12“ po Kabinetu 12 na Mašinskom fakultetu, koji ovaj tim koristi za istraživanja. Raketa će biti predstavljena na „Teknofestu“ u Turskoj u septembru ove godine.

    Iako od Mašinskog fakulteta u Beogradu već dobijaju veliku podršku u realizaciji projekata, iz „Beoavie“ kažu da im je neophodna i pomoć domaćih preduzeća, koja bi motivisala naše studente da ostanu i rade u Srbiji. Najmlađi član ovog tima pohađa prvu godinu osnovnih studija, a najstariji master studije.

    „Beoavia“ je član „EUROAVIA“-e, međunarodne studentske asocijacije koja sprovodi aktivnosti u oblastima vazduhoplovstva, inženjerstva i sl.

    Tim „Beoavia“ sa „Osom“
    © Foto : Sputnjiku ustupila „Beoavia“
    Tim „Beoavia“ sa „Osom“

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Beoavia, rakete, letelice, studenti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga