03:23 13 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 111
    Pratite nas

    Razaranje Narodne biblioteke u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine bio je pokušaj da se zatre kulturni i nacionalni identitet jednog naroda. Namera okupatora da uništi naše kulturno biće, međutim, nije uspela, rekla je ministarka kulture Maja Gojković povodom Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke u Drugom svetskom ratu.

    Ministarka kulture je zajedno s vršiocem dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, piscem Vladimirom Pištalom, položila cveće na lokalitetu na Kosančićevom vencu, na kojem se nalazilo zdanje nacionalne biblioteke, uništeno u šestoaprilskom bombardovanju prestonice.

    Nacistički zločin nad kulturom: Dan kada je uništeno sećanje od hiljadu godina

    „Šesti april nije samo dan kada je u našoj zemlji počeo Drugi svetski rat, kada je nemilosrdno bombardovana prestonica Kraljevine Jugoslavije, nego i jedan od najtužnijih datuma u istoriji srpske i svetske kulture. Pre tačno osamdeset godina u bombardovanju Beograda Narodna biblioteka Srbije bila je jedna od prvih meta nacističkih aviona. Njeno razaranje 1941. godine spada među najveće zločine nad kulturom koje su počinili nacisti“, rekla je Maja Gojković.

    Ona je podsetila na to da su u šestoaprilskom bombardovanju Narodne biblioteke uništene lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika.

    Ministarka kulture Srbije Maja Gojković i vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo na obeležavanju Dana sećanja stradanja Narodne biblioteke u bombardovanju 6. aprila 1941.
    Narodna biblioteka Srbije
    Ministarka kulture Srbije Maja Gojković i vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo na obeležavanju Dana sećanja stradanja Narodne biblioteke u bombardovanju 6. aprila 1941.

    „O tome koliko je veliko kulturno blago Srbija tog dana izgubila slikovito govori podatak da su od bombi stradale knjige koje su pokrivale period od gotovo hiljadu godina“, navela je Gojkovićeva.

    Vladimir Pištalo je rekao da je paljenje Narodne biblioteke u Beogradu postao najveći pojedinačni zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu.

    „Šestog aprila 1921. godine pokrenuta je inicijativa za izgradnju biblioteke na Kosančićevom vencu, a šestog aprila 1941. u međuvremenu izgrađena biblioteka bila je uništena. U prva dva naleta Kosančićev venac je gađan konvencionalnim bombama. Biblioteka je oštećena, ali ne fatalno. U trećem pokušaju avioni su naleteli iz pravca Velikog ratnog ostrva i izručili teret zapaljivih bombi. Zgrada je gorela dva dana“, rekao je Pištalo.

    Nekadašnja Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu
    © Foto : Arhiva Dejana Ristića
    Nekadašnja Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu

    On je podsetio na to da je tada uništen književni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilična rukopisa, povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata u Srbiji, inkunabule i stare knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

    Izgradnja novog depoa jedan od najvažnijih projekata kulture

    Maja Gojković je, međutim, istakla da je danas došlo do važnih  pomaka u oblasti kulture, te da država i resorno ministarstvo posebnu pažnju poklanjaju bibliotekarstvu.

    „Sve veća sredstva opredeljuju se za otkup knjiga za biblioteke širom Srbije, a nemali broj biblioteka je rekonstruisan i opremljen savremenom tehnologijom“, navela je Gojkovićeva i dodala da će Ministarstvo kulture Srbije posebnu podršku pružiti u jednom od najvažnijih projekata Narodne biblioteke Srbije, a to je izgradnja novog depoa.

    Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo je istakao da bi izgradnja novog depoa bila nemoguća bez podrške Ministarstva kulture Srbije.

    Narodna biblioteka Srbije
    © Wikipedia
    Narodna biblioteka Srbije

    „Bez depoa mi bismo mogli da radimo od tri do pet godina. Uz pomoć depoa mi ćemo biti u stanju da nesmetano skupljamo knjige tokom narednih 50 godina“, rekao je Pištalo.

    U sklopu obeležavanja Dana sećanja, u Narodnoj biblioteci Srbije 7. aprila će biti otvorena izložba projekata novog depoa, na kojoj će, uz tri nagrađena, biti izloženi i svi ostali projekti pristigli na osnovu konkursak oji je raspisan za izgradnju novog depoa – njih ukupno 26.

    Novinarima će se obratiti Vladimir Pištalo i akademik Branislav Mitrović, autor prvonagrađenog projekta.

    Tagovi:
    Vladimir Pištalo, 6. april, bombardovanje, Narodna biblioteka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga