00:08 14 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1681
    Pratite nas

    Trijumf za žrtve trgovine ljudima, modernog vida ropstva, ostvaren je početkom marta kada je Ustavni sud Srbije usvojio žalbu jedne žene žrtve i tom prilikom konstatovao da Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu nisu sproveli pravičan postupak i da su prava žrtve povređena. Time je napravljen presedan i ulivena nova nada u srpsko pravosuđe.

    Ustavni sud Srbije usvojio je 4. marta ove godine ustavnu žalbu žene žrtve trgovine ljudima, koja je u vreme izvršenja tog dela bila maloletna. Sud je tom prilikom doneo odluku da su žrtvi povređena prava na zabranu trgovine ljudima i suđenje u razumnom roku, oba zajamčena Ustavom.

    Prema mišljenju Ustavnog suda, u ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Beogradu i Viši sud u Beogradu nisu ispunili svoje obaveze u procesu u odnosu na zabranu svih oblika trgovine ljudima, tj. nisu uspeli da sprovedu delotvoran i pravičan postupak, koji bi kao rezultat imao donošenje relevantne sudske presude.

    Pobeda za žrtve trgovine ljudima

    Ustavni sud je u pomenutom slučaju konstatovao da je trgovina ljudima moderan vid ropstva i da je suprotna principu humanosti, da vređa ljudsko dostojanstvo i fundamentalne vrednosti na kojima počiva civilizovano demokratsko društvo.
    Iz NVO „Astra“ koja je posvećena iskorenjivanju trgovine ljudima, a čija je pomenuta žrtva klijent, ističu značaj ove odluke koji se ogleda u tome da trgovina ljudima ne može da se svede samo na krivičnopravni aspekt, već da ona ima i ustavnopravni karakter s ciljem zaštite žrtava trgovine ljudima.

    „Značaj je višestruk, jer je ovo presedan. Bitan je iz dva aspekta. Prvo iz perspektive žrtava koje su doživele sličan tretman u okviru sudskih postupaka, da mogu da podnose žalbe i da sada imaju konkretan primer na koji mogu da se pozovu, a takođe da mogu da se nadaju da će njihove žalbe biti usvojene. Druga stvar je da je ovo dobar primer donosiocima odluka u sudovima da dosledno treba da sprovode Zakon, ne samo u skladu s zakonskim okvirom koji je propisan za delo trgovine ljudima, već i u skladu sa zakonskim okvirom koji garantuje prava žrtvama trgovine ljudima“, ističe menadžerka za komunikacije NVO „Astra“ Hristina Piskulidis.

    Sud je istakao da u pomenutom slučaju nijedan novčani iznos ne može da kompenzuje povrede ljudskih prava koje je žrtva pretrpela, ali je ipak utvrdio naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.800 evra, iz kase Ministarstva pravde.

    Propusti u procesu

    Prilikom donošenja odluke, sud je imao u vidu odredbe Ustava i propisa Srbije, međunarodnih ugovora, stavove i praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i stavove međunarodnih nadzornih tela.

    Ustavni sud je utvrdio da tokom postupka žrtvi nije pružena nijedna mera zaštite i pomoći, da vođenje postupka nije bilo prilagođeno nalazu sudskog veštaka u kom je konstatovano stanje traumatizovanosti žrtve, da nije odgovoreno za zahtev za dobijanje statusa posebno osetljivog svedoka niti na zahtev u odnosu na metod ispitivanja žrtve kao svedoka, što je dovelo do sekundarne viktimizacije oštećene.

    Zbog svega toga, Ustavni sud je konstatovao da su obaveze države prema žrtvi trgovine ljudima – povređene.

    Sudski čekić na velikom broju dokumenata
    © Depositphotos / Billiondigital
    Ustavni sud je utvrdio da su obaveze države prema žrtvi trgovine ljudima – povređene

    Takođe, Ustavni sud je utvrdio i da je tokom postupka povređen smisao mehanizma oportuniteta, kao i da je došlo do pogrešne primene procesnih pravila, te je zaključio da za krivično delo trgovina ljudima postupak mora da se vodi temeljnim razmatranjem svih konstitutivnih elemenata i raspoloživih dokaza do donošenja odluke suda.

    „Vidimo da je došlo do preinačenja dela trgovine ljudima u lakše krivično delo posredovanja u vršenju prostitucije, a to, prosto, nije moguće, niti je po Zakonu, s obzirom na to da posredovanje u vršenju prostitucije podrazumeva pristanak žrtve, a pošto se radi o maloletnoj osobi taj pristanak je nevažeći. Osoba koja je mlađa od 18 godina ne može da donese takvu odluku i uvek je u pitanju prinuda ili prisila. Olakšice koje je počinilac na ovaj način dobio izvršene su na uštrb prava žrtve“, predočava Hristina Piskulidis.

    Prekvalifikacija – samo jedan od problema

    Prekvalifikacija težeg krivičnog dela trgovine ljudima, za koje je zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora, u lakše krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije, za koje kazna iznosi od nekoliko meseci do tri godine robije, samo je jedan od glavnih propusta u sudkoj praksi u slučajevima trgovine ljudima:

    „’Astra‘ se već 11 godina bavi analizom sudske prakse za krivično delo trgovine ljudima i slična krivična dela. Do sada su samo tri žrtve trgovine uspele da u parničnom postupku dobiju pravo na obeštećenje, odnosno naknadu, a samo je u jednom slučaju ona bila isplaćena. Postoji još jedan problem koji se tiče kompenzacije. Mi se trudimo i zagovaramo, a i naš Zakon nam to dozvoljava, da se imovinsko-pravni zahtevi rešavaju u okviru krivičnog postupka, odnosno dok žrtva još uvek ima tretman žrtve. U većini slučajeva, ona se upućuje na parnični postupak, tj. ona treba da bude ta koja će da pokrene tužbu, čime umesto žrtve postaje tužilac. Ako se sudski postupak ne reši u njenu korist, a sudski postupci su skupi, ona je ta koja snosi troškove čitavog procesa. Što se tiče prava na privatnost, s obzirom na to da je u sudskim procesima vezanim za krivično delo trgovina ljudima veliki broj maloletnih lica, u samo malom broju slučajeva oni imaju mogućnost da dobiju status posebno osetljivog svedoka i na taj način budu zaštićeni od direktnog sučeljavanja s počiniocem tokom sudskog procesa“, napominje Hristina Piskulidis.

    Trgovina ljudima
    © Flickr / Ira Gelb
    Prekvalifikacija težeg krivičnog dela trgovine ljudima u lakše jedan je od glavnih problema

    Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz 2020. godine, u Srbiji je zvanično identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima, od kojih 60 odsto čine žene. Među njima je i 24 dece, 15 devojčica i devet dečaka, koji su ujedno i žrtve seksualne eksploatacije i prinuda na prošnju i vršenje krivičnih dela. Skoro sve žrtve su srpskog porekla.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    žrtve, pravosuđe, Srbija, trgovina ljudima
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga