09:42 13 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Život
    Preuzmite kraći link
    2723
    Pratite nas

    Mozak modernog čoveka mlađi je nego što se ranije mislilo i razvio se verovatno pre milion i po godina, odnosno nakon što su se ljudi uspravili na dve noge, tvrde naučnici.

    Naši najstariji preci iz roda Homo, kojem pripadaju i moderni ljudi, pojavili su se na kopnu pre 2,5 miliona godina sa primitivnim majmunolikim mozgovima otprilike upola manjim nego kod današnjih ljudi.

    Kada je tačno i gde mozak evoluirao u nešto što nas čini ljudima? Naučnici pokušavaju da pronađu odgovor na ovo pitanje otkako postoji priča o poreklu čoveka.

    Smatralo se da je moderni mozak evoluirao na samom početku roda Homo, pre oko 2,5 miliona godina, rekao je paleoantropolog sa Univerziteta u Cirihu Kristof Zolikofer, jedan od autora studije, objavljene u časopisu „Sajens“.

    Zolikofer i njegova koleginica Marsia Ponse de Leon proučavali su fosilizovane lobanje iz Afrike, Gruzije i sa ostrva Java i otkrili da se ova evolucija mozga dogodila mnogo kasnije, između 1,7 i 1,5 miliona godina.

    Budući da mozak ne može biti fosilizovan, jedini način da se utvrdi njegov razvoj je proučavanje tragova koje ostavlja u lobanji. Naučnici su stoga stvorili odlivak mozga, ispunjen onim što je davno bilo u lobanjama. 

    Kod ljudi je Brocino područje, frontalni deo mozga koji kontroliše govor, mnogo veće od odgovarajućeg dela mozga velikih majmuna, rekao je Zolikofer. Proširenje te oblasti rezultira pomeranjem svega iza nje.

    Proučavajući lobanje iz Afrike, naučnici su otkrili da primerci, stari oko 1,7 miliona godina, još uvek imaju čeoni režanj karakterističan za majmune.

    Bilo je to veliko iznenađenje, rekao je Zolikofer, a to je značilo da je Homo počeo da hoda pre nego što mu je mozak evoluirao. Sada znamo da su u dugoj evolucionoj istoriji naši prvi predstavnici bili kopneni dvonošci majmunolikog mozga, istakao je on.

    Međutim, mlađi afrički fosili, stari oko 1,5 miliona godina, imali su odlike savremenog ljudskog mozga. To znači da se evolucija mozga dogodila između ta dva datuma u ​​Africi, navodi se u studiji.

    Zaključak potvrđuje činjenica da su pronađena složenija oruđa iz tog perioda. Ovo nije slučajno. Delovi mozga koji su doživeli ekspanziju koriste se za složenije zadatke poput izrade alata. 

    Drugo iznenađenje usledilo je nakon proučavanja pet fosilizovanih lobanja iz današnje Gruzije, starih između 1,8 i 1,7 miliona godina.

    Ispostavilo se da su ti vrlo dobro očuvani primerci sadržali primitivan mozak. 

    „Ranije smo mislili da je za migracije iz Afrike potreban veliki i moderan mozak“, rekao je Zolikofer, prenosi portal Zimo.

    „Ispostavlja se da ti mozgovi nisu ni veliki ni moderni, a ipak su ljudi uspeli da napuste Afriku“, dodao je.

    U međuvremenu, fosili sa Jave, „najmlađi“ u ovoj studiji, pokazali su karakteristike modernog mozga. Naučnici stoga veruju da se takođe dogodilo još jedno iseljavanje iz Afrike.

    „Dakle, imate prvu migraciju iz Afrike, a tamo mozak u međuvremenu evoluira i ljudi se ponovo razilaze. To nije nova hipoteza, ali do sada nismo imali dokaze. Sad ih imamo“, objasnio je Zolikofer.
    Tagovi:
    nauka, mozak, ljudski mozak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga